Школски лист

269

Сведочанства школска, као и зр4лости и државних испита, већ си при посл-Еднбм нашем растанку у рукама имао, и проучивши их внииателно, сврху нби. и твое отеческо задоволвство наисрдачнје изнвш. Не сумнлм дакле, да ће и диплома докторска лшбонитство твое, о моим усп4сима у наукама, савршено задоволбити. • У колико сам до сад вниман§ мое мудрим сав4тима твоим иокланао, и послушност мок> сваком приликом наппокорше указивао, при ученш страних езика и школских предмета; у толико сам више старао се, благои искреноИ и праведноИ желви твојоИ задоста учинити „Науки Хриспанскои," по своИству качеству, и суштности н4ноВ, првенство да отдам. Учио си ме благи Наставниче мои! да погр4шке противу Богослов1Н наиопасше по човека биваго, због тога, што их в^чна очекуе казн. Рече ми н4гда: Незналицу свш других наука и преступника противу ових, презиру и казне само лмди; незнадицу пак бож1л слова, и преступника овога, гнбв божш постизава, и неизб4жно в4чна очекуе казн. Да неби у природнои простотИ зарастао, и говорећи у дружству научених и изображених лмди, према нвима био по р4чима св. Апостола Павла „иноазичник," и обратно, да неби они прама мени били инолзичници; трудш сам се избећи ово, посветивши живот моВ разним струкама наука, кое су наученом и изображеном човеку, наИвећма у садружеству грађанском, од преке нужде. А са тим сам и ону прилику од себе одклонио, да се замном рећи неможе: „Скот са златним ушима." Неоскудбвамћи са нуждним средствима; кр$пке вол$ доволвно имамћи; руковођен промислом премудрога Бога, кои ми е желм к наукама у срдце укор4нио и усладио, упустим се стазом прев4чног промисла; уђем у свету обителБ просвете, у кошв желвом запламтим приуготовИти се за в4чну и небесну славу. — Знамћп пак да се ова постићи може само познавагоћи едног триипостасног Бога, и приближен&м створа ко створителго своме; трудио сам се обое постигнути помоћи оних превосходних своиства здравога разума, с коима дичити се подателБ в^чнога блаженства, ше ми укратш. Благе оне и мудре р^чи твое, добри Учителго моИ! кое сам као д§те из твоих уста слушао, тшт ми се и данас по памети врте, т. е. да учИм природу: Зато кадгод лежем кр^пко се помолим подателго в4чнога блаженства, да ме здрава и невредима подигне из ноћне постел^, како ћу при развитку руМне