Школски лист

158

паго, одливи и преливи (осека и плииа). Готово на свима морским обалама опажа се, како море на час све већма и већма расте, у вис се диже. и то трае пуних 6 сагћ. Ниске обале тада прелие, отуда се зове прелив. Кад е тако пуних 6 сати намирило, онда почне опет падати, удари натраг, одлие се, то е одлив. И ово трае пуних 6 сати. Одма затим поново расте, па опет пада, и тако иде непрекидно, од кад е света и века. Сваки дан редовно дваред нарасте и дваред опадне. Висина, колико свакад нарасте и падне различна е по разлици места. Маиа мора особито међуземска норасту и падну много ман"ћ него велика и пространа мора, и у ладним краима никад онолико ненарасту, као у краима умереним и топлима. Тако се у белом мору прелив и одлив едва опажа; у средиземском мору едва 1 до 2% стопе нарасте и толико опадне; а на обала отворених мора нарасте по 6 до 18 стопа, и има неких места особито на источноИ обали северне Америке, где на 50 до 70 и више стопа за опо 6 сати у вис дође и за следећи 6 сати опет за толико стопа падне. Где су обале ниске, ту лети море том приликом у землго страота брзо, и нролие големе просторе од земл4, коа мало час сасвпм сува и слободна од воде беше. Овом приликом улази морска вода и у реке и устукне их тако, да ове окрену за тав мах током натраг, и то на велике дужи. Хамбург лежи на реци Лаби (Елби) кол се у северно море излнва. На овом се мору осећа прелив и одлив доста ако, пак е чисто необично гледати, како лађе у време ирелива без икоих ветрила Лабом противу обичнога тока реке у Хамбург улећу. Како ови морски преливи и одливн са свакидашнБим током месеца упоред иду, то е сасвим близу памети, да ово дизан4 н иадан! мора сасвим од месеца зависи. Као што теку планети око сунца, и месец около земл^ едино из тог узрока, ер их привлачна снага ових засобом вуче, исто тако има и месец као големо тело, свок> снагу, кошм и он опет понешто землго себн привлачи. Но почем е он сила манви од н&, то ние ни н4гова привлачна снага толико ака, да бн могао землго на н4ноИ стази померати; али е толико нка, да може ове гибкие земске елементе ваздух и воду покретатн. Отуда мора на оном месту свакад расту, изнад коег места месец управо стои, а с других неуправо изпод месеца лежећих места у исти мах пада, о чему ћемо на другом месту више рећи.