Школски лист

157

0 П 0.1,11. СИз природословлн.) 3. Моротоци, прелив и одлив. Морска вода сачува се од трулежа наивише тим, што е ветрови буре, али и друге погоде готово непрестапо у немиру држе. Али окром тога има по морима неких места, где морска вода неким одређеним правцем а неодвисно од ветрова непрестано тече, то су моротоци. По морнаре е од големе важности све моротоке точно познавати; ер колико ови своим правцом и брзином пловитбу по мору олакшавак), ако и лађа оним правцем ићи има, у толико опет смета, ако лађа другим или противним правцем ићи мора, и часом е Бог зна куд од праве меге и правца однесу. НаВзнатнии 6 онаК мороток што се зове Г олф, кои почин 4 на северозападноб обали од Африке, па тече кроз атланско море Америци, а онамо дошавши дере уз источну обалу од Америке с гога к северу. Ова река има дегде по 15, па до пуних 60 мила ширине, и протиче особито на ужацима страота буЛно. На источноН обали северне Америке одбиа се ширећи се на Европу тако, да се на западноИ обали Европе прилично осећа, и чак из Америке амо кладе и пан!;ве и друге ствари наплавлква. Са северозападних обала евронских окреће се к гогу на острва азорска, па тече преко Мадере на канарска острва. По рачуну славнога Хумболта пређе ова река то свое коло од 3800 мила за 2 године и 10 месеци. На наИбржи мести пређе по 3У 3 мил4 за сат. КристОФ Колумб е баш кроз то, што ова река доплавла гране и пан4ве од сасвим непознатих дрва, а кадкад и лешине од лгоди коже као бакар црвене, дошао на ту мисао, да мора негде на западу од Европе бити нека земла, где она дрва расту и они лгоди живе, и држећи да се може лађом до те землЈ доћи, пошао е и нашао Америку. Има и онаких моротока, што теку од севера на гог и доносе с полова из оних лсдених краева не само ладну воду него читава голема брда од леда у воду топлих предела чак до екватора, те тим ону врелу воду разхлађуе и оне врућине разблажуе. Окром ових моротока има море шш нека врло знаменита кретанн, коа у одре^ене часе дана редовно сваки дан насту-