Школски лист

347

аауки посветћо. брес лутеранска и калвинска била е у 16. в4ку жиле свое већ почела и у благочестивои Русш укореннвати. ПослЈдователви Мартина Лутера иа чистом славенском динлекту са Кирилским писменима у два ма, обширние и уже вЈроиспов4д свого печатати даду. Прву у граду: „Несвижин&" 1562; а другу у граду: „Стовколн'1 л 1628 год. Мала Русиа шшт се ние била опростила латинско-полБског господарства, и унин, кого већи део епископа малоруских подписа, разднраше утробу св. Цркве Петар Могила примивши управу Киевске Митрополие, за отразити горе наведене ереси, спише кнвигу под иасловом: „Православное испов^данне в4ре, соборне и апостолске восточне цркве." Ову предложи на конечну разправу и преглед синоду КонстантинополБском. Посланнци н4гови 1саиа ТроФИмов и Кононовић састанусе са патринрха КонстантинополБског посланицима: „Порфириом Митрополитом НикеИским, и Мелетием Сирига," кои е патриаршеско лице на себи носио, у Молдавш 1643. Ови го са свим у достаточни ред доведу, и потом д&ло ово четверопрестолни патрннрси са собственоручни подписи потврде, а 1696 и Руски Патрилрх: „Адрјан" ово исто учинити непропусти. Ватрени н4ки заштитителг> православне догме Грк, именем: „Панагиот" о своме е трошку на Грчком, и немачком езику печатати даде 1662. и безплатежно е свакоме % кои го е желити имао, покланно, само да се већма распространи. На славенском е езику издана у Москви 1696. На овом темелго Руси су посл^ дочматичну богослов1го зидали. Од ових заслужуе први да се спомене: „ТеоФан Прокоповић." ОваИ, ако се неварам, у Риму е свету Богословш слушао. Прокоповић е догматичну богословш предавао на КиевскоИ духовноб Академт од 1711. па до 1716. год. Он у том наИвећу заслугу Пма, што 6 догматично богословие обширно списао, и то, за отразитн латинске нове догмате, на латинском езику. Дал4 науку моралног богословјн сасвим е отд4лио, и као особену науку у систематични ред ставио. Зато га праведно у Русш називаго: „Отцем систематичног богословин." План оваВ систематичне богословие Прокоповића, тек е Митрополит Киевски: „Самуило" окончао, и у три свеске 1782. у Липском (Хејрг!^) издао. Од тога времена па до год. 1833. колико су ш>и врстни и ревностни мужева на сваку руку удешавали, да богословиго у систематични ред подпуно доведу, милина ти е читати кнвигу: „Увод у православно догматично богословие" од Архимандрита Дра. Макарин, инспектора и ре=