Школски лист

144

Не цБркаб, Не рачи, Не звиждоћи, Не плгоцкав. Носа не копоВ. Уши не чаголви. Нокте на гризкаИ. Крастице не чупкаВ. Буди чист. Не излази неумквен, Не ходи неочешлан. Не загледаИ свакога. Не завируи свуда. Не звераб коекуда. 2. НепристоИно е : стериега непустити напред, — старпем пута прећи, — старием леђа обртати, — пре стариега сссти, — где стар1и стои седити, — где старш седи шетати, — кад старт говори зевати, — неслушати, док други говори, — улазити другоа у реч, — пилбити другои у зубе, пружати прст на кога, — улазити коме некуцагоћи, — излазећи вратма лупати, — пред другим усекнвивати се, — зевагоћи пред другим несклонити се, — по соби плговати, рукавом нос утирати, — по улици викати, — ходећи рукама млатати, — седећи ногама дрмати. 3. Ружно е : за трапезом шмркати, — едући уста препуннвати. — вадити ело пре старшх, — грабити ело испред другога, — превртати по чивт све делове, — чупати ело прстима, — бацати кости под стол, — вадити со прстима, вадити зазубице ноктимз, — чачкати зубе вилгошком. Кад жваћеш ие говори. Ружно е ела нгошкати. Р- кашику облизивати. Р- кости глодати, Кад пиеш не клокоћи. Не броВ туђе залогае. 4. Чистоћа е половина здравла. Нечистоћа навуче болест. Чистоћа век продужуе а нечистоћа скраћуе. Топлота е мати жавота, а зима душманин. Сувишна тонлота шкодлвива е здравлго. С)више претоплаванб омлитави наичвршћега. Црно е одело наитоплие, а бело набладовнпе. Миран сан наДбол4 оснажи. НаМслађи е одмор после умора. Иза рада слатко е ело. Врућ е леб врло нездрав. Спаваће собе вала наИвише ветрити. Около боруштина има набвише болештина. Гимнастика развие тело наИбол^. Свака болест дође од нечувана. Наивише болести дође од назеба. Болестнику е лежанб први лек. Топло купан4 окрепи многог болесника, На пролив облажи трбу топло. 5. Ко се сувише претоплава први страда. Ладно купан^ спажи, а топло очисти, Ладно пран!> и трвен& оснажи набслабл4г. Спаваћа соба треба да е наИпространиа. Млеко е снажна и наИздравин рана, Месна ела даго снагу и срчаност. Врло мосна ела набтеже желудац свлада. Бол^ е леб препечен, него недопечен, Дрни лук е врло снажна рана. Бог е оставио воду за пиће. Без кривице никон болест не дође, Противу далкова иаДболви су топли облози. —