Школски лист

207

јј 0 гу бити 15 — а има их опет само 2; у трећоИ могу бити 20 — а има их само 4; у четвртои могу бити 25 — а има иХ само 9; у петоИ могу бити 30 — а има их само 11; у 1Пе стоВ могу бити 40 — а иша их само 19. Остале пак класе ^ ерг су са маленим платама, врло су точно попун^не, а особито десета, у кого е ни више ни ман4, но 224 учитела и 16 учителвки стрпано!! Све ово има веома неповолан утицаб на онаИ малени бров добрих учителн, што се 1ош у школи задржаше, а преко тога и на ток основног развитка народног. А како и неби? Представите само себи поштовани читателћи човека, кои бавећи се годинама, шта више читавогг свог века са маленом, у свему несвестном децом, троши немилице и душевну и телесну свок) снагу око тога, да ту децу укроти, освести, нуждним за живот знан^м снабде, и од н4 држпви у свему валине гр;фане пригот )ви ; па га опет готово сви изреда у свакоИ прилици обезуважавак), презиру и до простога слуге унижавам, недагоћи му за — тако да рекнем — крвнви труд н^гов ни толико, да чемернога порода свог наготу покрити и породицу свош лебом заранити може! Ето тако вам е бедан човек саданви наш учителв. — И ово већ само по себи очапничко стап! н4гово, погоршава 10ш и то, што е у прилици, да непрестано гледа, како све друге струке код обилатих награда своих благуго, а само е он едини на оскудицу и све из нћ изтичуће патн4 вечно осуђен. И зар се од оваких лгоди, зар се шш и од оваких очаИника достоннство карактера, едрина ума и добра вола к раду захтевати може?! Усвоавагоћи дакле подпуно мисао поштовааога писца прииетаба и а од свое стране придтелвима просвете народне велим: Оћете ли збила напредак и просвету народну ? — неоклевавте ни мало са осниван1ш учителвишта; утврдите и обвежите учител4 са правичшом наградом на веће ревнован^ к раду: па ћете онда и бол4 учител& имаги; народу и држлва будућност са већим броем добро одгаених грађана осигурати; неделћне школе завести, и уобште сваки могући народии развитак унапредити моћи! — Другчие никако и никад.

У Србш

бдан србски учителћ.