Школски лист

194

може проиисанима своима дужностима да одговара, и да 6 примехио, да сполашнл школа зато доста трпи. — Усвонва се. Сбор пита: како да се то у д^Иство приведе? — Прота Стаић отговара: да се тога ради вала на предпоставл&ну школску власт обратити, кон ће нас у томе наставити, и помоћи, да ти одбори што пре у живот ступе. — Усван се. Гавра Пешић говори: да се код иаших гдекоих учители нов начин предаванн не усваа, ер е приметио, да неки више теоретично него практично деду наставлнго; и нита: кои е но децу болви начин: теоретичан или практичан?—Ирота Стаић каже; да е и сам приметио то исто, и да е заото што деца лакше практично обучаванБ схваћаго, скорие напредуго и незаборавлнк) лако, шго су тим путем научили, ала треба практично наставлен^ да е с теоретичним скопчано. Дал4 вели: како практично наставлен! сасвим отешчава то, што ни у едноп школи нбговог протопресвнтерата ние видио онакве иредмете, поред коих би наука гледана напредовати, и у ирактичноме наставлбнго добро успевати се могло. Али ако ние био досад срећан, да га обштине послушаго, нада се да ће га среће и напредка ради свое деце скоро послушати, и те предмете набавити. Више учитела питаго: На кои начин, и ко е дужан те ствари школи набавити; ер веле ако су обштине дужне, ипак неће да знаго шта е школи потребно. — Прота Стаић одговара, да кад е обштина дужна за свого стоку потребне ствари из обпгг. благаИнице набавлатН, оида би гриота и помислити било, да ние дужна и за свого ро^ену децу то исто у школи чииити, и вели да као, што е рекао, иастонваће првом нриликом да се за школе потребне ствари по могућству што скорие набаве. А почем се овде у овоме сбору већ ради о одбору школском, кои ће досадан1г старатела школскога место заступити, то ће он од сваког управителл местне школе, и од одбора ако дотле у живот ступи, известие Искати, да ли е обштина и ту свету свого дужност испунила. Г. Прота Стаић предлаже питан4: како бИ могуће било децу од псовке и безсрамних речи отвратити? Нкшић учителБ доказуе да к томе имамо материала у изречениама и моралним ириповедкама. Аркадие Косанић учителв вели: Ако желимо, да нам деца и осим школе добра буду, то в нуждно, да свештеници чешће у цркви стадо свое моралу обучаваго, ер е приметио, да ни-