Школски лист

195

какве користи отуда немамо, што их у школи благоме обичак) обучавамо, кад код куће од своих старшх ничега валаног не чуш. Прота Стаић отговара предговорнику: да е то позив сваког свештеника, но нуждна е слога између свештеника и учителл; ер као што е свештеник дужан у цркви и ван дркве, тако е исто дужап учителБ у школи и ван школе, и словом и делом исправлати и наставлати, да се зло непраспосгире но утамангое у своме зачетку, и нипошто недопуштати да се шири и отима маха. Пан Неделвковић ^акон слаже се са иредговорником и вели да ние доволбно езиком учити но и делом. Л. Удицки учителв чита саставак своВ о моралиом изображаванго деце. — Прима се у протокол. Прота Стаић вели, да и онде где учителБИ неуморно раде, опет немогу деца да се сачуваго од злих примера ван школе, па баш зато и мисли, да би здраво нуждно било о томе световати се, како би се изнашао начин предохране; огроман и тежак истина задатак, али е баш зато и веће пажн4 наше нуждно, да се около решаванл тога задатка колико е могуће више бавимо. Паа Лнковић свештеник вели, да е таи задатак доиста тежак и огроман, па би добро било на идући сбор отложити га, како би се међутим о томе смислити и на сбору разлагати могло; на и о томе, каква е дужност учител^ва да го и ван школе противу укоренавана зла а распростиранн добра извршава. — Прима се. Милутин Думић свештенИк вели: да досадашнБи учителБски сборови, кои по високоН наредби постое, назову се свештеничко-учителБским сборовима, ер се и тако у заедници ради. Гавра Пешић учителБ отговара, да би то рано било, ер на многим местима шшт ние дошло дотле, да се свештеници велике свое преваге над учителвима окану. Прота Стаић примећава Пешићу да неби рано било, да се ти сборови назову свештеничко-учителБскима, и да то доброме раду никакву препону неби ставлало. Што он мисли да шшт гдекои свештеници некакву превагу над учителБима хоћего, вели, да е ту нревагу сама власт свештенику дала, кад га е за школског управитела наименовала, али би то доста зло било, кад би свештеник ту свого превагу на зло употреблавао, и место мудрога споразумл ^на и заедничког раденн у школи, друго нешто радио, што учителбво достолнство понижава. МургуловиК богослов примећуе и пита: бли коапетентан