Школски лист
9
Ова истина постоји ма за коју радњу, но куд и камо више важи она тамо, где је реч о раду и обделавању душе и срда човека, што је управо права задаћа наше народне школе. И заиста сав посао на страну али човека облагородити, човека човеком учинити, хоће се вештине, иште се трудна и велика рада, па и ту се даје увидети, да и овај посао иоред свега тога, може тек онда напредан бити, ако су нам при руци сходиа и удесна средства. Истина, да је овај посао замашан и тежак, али и дичан и племенит, па са тога дадоше себи труда јошт у стара врсмена први стручни л.уди, те са мудри разлози доказиваху, да наука — изображеност — основана на истинском васнитању, јесте врло велика, преко нуждна потреба, јесте нрави услов напредовања и среће људске. Али застарела глупост и надуто упорство, свему што је добро и полезно, у старим вековима, није допустило да се јошт тада започета велика мисао развије и оснажи; но она ако и није као буктиња горети и свима људма светлити могла, ипак је у тавној прикривеној одаји облагорођених срдаца човечанскнх тињала, а данас милом Богу хвала, тај је жижак распалио плам и светли свима људма, те се свако, ко се човеком назвати жели, у њеној светлости доста огледати и са њоме загрејати може. Тако дакле данашњим даном кад се народи ио већој чести пробудише и на здраву иогу праве самосвести сташе, иочеше се збиљски домишљати, од куд да започну црпети п р освету, науку, то највеће благо овога света. И врло брзо дођоше на ту сретну мисао, да је школа —■ и то народна школа прави почетак и извор тога неоцењеног добра; из узрока што је она не појединим члановима, него целом народу намењена; што она масународа из тешког мртвила покреће; духом просветним напаја и на пут спасења изводи. И то је прави узрок, што се у новије доба дало јако примегити, да изображени народи на све стране у земљи својој почеше народне школе дизати, са коима су данашњим даном више њих, али особито Швајцарска, Нјемачка п Северна Америка као начичкане. Но тек што се ночеше са тим спасоносним радом — са подизањем народних школа — занимати, одма им дође у памет, и та племенита мисао, да са школама саиим ио себи, ако ће их колико му драго бити, немогу никад нраву цељ постића.