Школски лист

остати и аастатн па једном мссту; несмеју ипкад иомислити, да су веЈг до таког стунња узвишености дошли, на да им нетреба даље. Виспна човечанске моралцс леноте недогледна је и увек ленша, дух нам г.ал,а увек да јс крас-ннју замишља и за њом тежи, јер свако застајање је натражњост, иадање са моралне висиие, Наша изрека г.аља да је: „Позорно наиред!" Док је светлости и сг.ста, биће зануштених иол,а, биће нуждс, да се снагс развијају и осиособљавају за крчевину. Па јсдном се месту људи узднжу, а на другом надају, 611.10 усљед ирнродних појава, бнло усљед људског пасил>а. Сваки народ пак нма у себи снаге, да се може напредно развити; али га ваља нробудити. Несрећа је то велика но један народ, кад му тек поједини сипови добију свестрано образовање, а ои сам остаје у ирвобитности. А није пи тамо мпого иостнгиуто, де се маси парода дадс тск само појам о књизи, нисму н иочетништву у рачуну. Са ови.м сс у магли тек назире сунце. Образовање целокуниог народа састоји сс у томе, д а м у с е ж и в о т у д а д е м о р а л а н т е м е љ ; а о в а ј с е п о с т н з а в а т и м с, к а д а с с у ш к о л и д о тл е у ч и, д о к н е д о б п ј е с н а г у, д а м о ж е с а м р аД И т II II с а М С с б с у II а II р С ђ II В а Т II II у С а В р III авати. Деца дакле несмеду пзаЈш нре пз школе т. ј. напустити школу, док се иенауче размпшљатн, да могу у сведневном животу нстннпти пут паћи, ио ком ће се управл.ати. Но ми врло добро и то зпамо, да школа ннје кадра све оно учинити, што би требало, на да дођемо до цели.