Школски лист

душе температура тако јако, али и ту може да иарасте толико да постане за човека скоро несносна, као што је показало копање кроз С. Готхард. Кад температура околног ваздуха пређе извесну меру, онда се повиси и телесна топлота и ту лежи управо опасност пребивања на таком месту. По искуству, што га стекосмо на људима, који боловаше од грознице, биће без сумње телесна температура од 42° најгорња граница, нреко које је немогућан подземни рад; до 40" могло би се јошрадити, али није саветно. У саевим суху ваздуху могли би људи да издрже и 50°, али неби смели ништа да раде; радници, који око ватре посла имају, издржаће по свој прилици и вишу темиературу; у тронима подносе урођеиици као и аклиматизовани добро температуру од 40'. Али ако је ваздух влагом засићен, онда ностаје већ температура од 40° за жипот опасна. Без сумње могли би људи кратко време да издрже и температуру од 100°, само ако су сасвим мирни; али и ту је први услов сух ваздух. Чињеницама, што их наведосмо, уједио је физиолошки разјашњено, зашто радна снага малакше, кад је врућина; оне нам даље казују, да је нрекомерна влага у ваздуху узрок несносном чуству запаре пред кишу. Вештачки дијамапт. Ј. В. Напиау-у у Доицону ношло је за руком, да зготови вештачки дијамант. Кад се угљик ослобађа из каквог угљиководика у нрисуству каквог сталног јединења, у ком има азота, а све се налази у великој топлоти и иод врло високим притиском, онда упливише азотно јединење тако на угљик, да се исти добије у бистрој, ировидиој Форми дијамаита. Тај вештачки дијамант тврд је као природан дијамант, гребе све остале кристале и кристалише у истом облику као и природан.

ШКОЛСКЕ ввсти. (У бачкој жугтанијп,) која заједно са 4 краљ. вароши броји 613,114 житеља, било је г. 1878—9. свега 386 школа, од којих су 84 опште, а 302 вероисповедне (67 православне). По наставном језику било је 83 српске, 1 српско-маџарска, 2 маџарско-немачко-сриске, 9 буњевачке и шокачке, 13 маџарско-буњевачке, 10 буњевачко-маџарско-немачке, 1 немачко-буњевачка, 4 руске, 12 словачких, 2 словачко-маџарске, 137 маџарских, 42 немачко-маџарске и 70 немачких школа. За школу обавезне деце беше 102,327. Од тих нолазише школу 76,444 и то: основ-