Школски лист

— 181 —

тина врло мало учи, али и у томе што се учи има често механизма. Или зар то није механизам, кад се ученшџгаа казују неки природни закони—пре него што они познају прпродне појаве, које ти законн обухваћају? или кад им се описују неке појаве само говором, а иеиоказују се? или им се показују слике, а не саме појаве ? Нека се сваки сети, како је учио некад: колико је таквих описа из свију природних наука чуо и учио, и колико је од њих само чуо, а није разумео, п само учио, а није научио —тако да би му остали стално у паметн п да би их могао и уиотребити у животу. Све што човек на овај механичнн начнн научи — то је мртво знање, илп управо и нпје знање, није познавање самих ствари и природпих иојава и закона, него је познавање речи —без одређене садржине. Где год се ирпродне науке предају само казнвањем или причањем, а не иоказивањем п ешиериментисањем , и где год се уче из књиге, а не из саме ирироде (проматрањем, бележењем и поређењем) — ту влада механизам у настави. 4. Рачуница сматра се одавпа као један од најважнијих предмета и у основној школи. Она је најтачнија од свију наука, па у њој се бар може очекивати, да ће свуда владати потпуно разумевање. Но није тако; — п ту има доста механизма. Сетите се само, како се обично учи таблица множења н делења на памет и како се уче рачунска иравила, нарочито при рачунању с разломцима у IV. разреду. Запитајте дете, које је тако учило: колико је три пут седам, — оно ће брзо одговорптп: 3 пут 7 је 21. Запитајте га после одмах: а колико је 7 пута 3, — дете ће застати, на или не ће ништа одговорити, или ће тек после подужег размишљања погодити. А шта да кажем о иримерима, који се унотребљују ири рачунању? Колико има примера, који се у-