Школски лист

— 182 —

потребљују без икаква смисла, — примера, који говоре о нечем, чега пема и што пије ни могуће ! Нема дакле сумње о том, да и у рачуници има доста механизма, који је такође убитачап но умни развитак. Још један пример ове врсте механизма: ко је учио рачунање внше страним него матерњпм језиком, тај овим последњим не може тако брзо да рачуна, као страним језиком. Исто тако, ко би од вас хтео сад да рачуна неким страним језиком, који добро разуме, а навикнут је на рачунање матерњим језиком, ишло би му теже, и пробу бп морао ради сигурности матерњим језиком предузети. 5. Има српских основних школа, у којима се учи и геометрија и цртање; — па и ту има механичког учења. Где се у геометрији полази од иајпростијих елемената (од тачке и линије), а не одсамих ствари (геометријских тела), и где се црта нешто по угледу (по нрегледалицама), а не ио самој ирироди, — и то је механизам, а није никако логичко учење. (То важи и за ниже разреде средњих школа.) 6. У основној школи учи се и историја, и то и сраска и оишта историја. Ту има впше механизма него у свима природним наукама заједно; јер у историји се не може ништа показати, да би ученици могли сами видети и да би могли гледањем нешто научити, него све им се мора иричати. А да се причање удеси тако, да садржииа буде са свим разумљива за децу и да у њих буди морална осеКања —- за то треба много спреме и много вештине. С тога ће се мало која школа наћи, у којој се овај предмет не иредаје ни мало механично. Ако се историја српска предаје без икакве ириирссве (причањем појединих животописа), као што је то у овдашњим српским школама, онда се механизам не може избећи у III. разреду, где се учи одмах цела