Школски лист

— 308 —

поглед. И у једном и у другом казује се пресуда о нодмету. Али условии суд је суд, који се односи на суд, подмет тога суда је суд. Та особина не прииада само хипотетичком суду. У погледу судова имамо јопт друге врсте сентенцпја. Суд има као и друге ствари своје знакове (атрибуте). Знак исказан условним судом о суду у подмету ово је: да је подмет (суд оБ) посљедак другога суда (суда о А). То је један од многих атрибута, који се могу исказати о суду. Може се рећи: Суд: „цело је веће него поједине његове чести", математичка је аксиома. Свети Дух произлази једино од Бога Оца, догма је православне цркве. Науку о божанском праву краљева оборио је парламенат у револуцији. У свакој тој реченици је подмет ономе, што се каже, цео суд. Оии разни искази односе се на суд: „цело је веће него поједине чести", на суд: „Свети Дух произлази једино од Бога Оца", на суд\ „краљеви имају право од Бога". 8. Сложене иодређепе речеитџ, Споредна реченица у подмету није ипак суд, о ком се говори. Споредном реченицом у подмету озпачује се особа или ствар (илп и ред особа иствари), о којој се нешто казује. Ко је створио свет,. зове се творац света. Не суд: ко је створио свет, зове се ту творцем света, него се тим означује особа, извесно биће. То је разлика! Напред смо имали категоричке судове и подмет је био суд. И овде је подмет суд — каже граматичар, али логичар додаје: подмет у пренесеном смислу. Реч је знамење појма, али појам нас одмах упућује правом стазом на свој предмет. Подмет у пренесеном, граматпчком смислу је реч. Подмет у смислу логичком је нојам. Подмет у иотпуном, неограниченом, практичком смислу је особа или ствар, која се означује. Тако и одредба. Одредба у смислу граматике: то је реч или скуп речи. У смислу логике је то појам или скуп појмова. У практичком, истинском, потпуном смислу то