Школски лист

— 309

су спољашњи знаци, које означујемо на подмету (или и неозначујемо), о којима мислимо и говорнмо, одређујући њихов положај к предмету, о ком је реч у подмету. — Све иодређене реченице, означујући подмет, означују и јесу логичке чести (знаци) подмета. Тако и све подређене реченице, које се односе на одредбу, знаци су једине пресуде. Можда би се ту дала наћи и каква изнимка. Али реч је о правилу. — Човек, који верује, биће спасен. Шта је ту подмет? Човек, који верује. Ићи ћу, кад престане киша. Исто тако: ићи ћу по киши. Подмет: ја. Шта кажем о себи? Да ћу ићи по киши. „Ићи ћу по киши" прирок је. Кад ме боле глава, не читам. Шта се каже о подмету? Шта кажем о себи? Да не читам, кад имам главобољу. Цело је то прирок и т. д. Нисам прошао све реченице, нисам прошао све судове. Задовољио сам се, да кашем оно, што ми цође у памет о реченици, кад сам читао 4. главу прве књпге у логици Стјуарта Миља*.) Остадох на овом намерно, нехтедох тврдити што друго, већ само оно, што ми се видело да је нужно. Наклоњени читалац нека премишља даље сам. (Ро5е1 г Вис1се). НЗ ШШСШ УРЕДШ. У шкодским уредбама ио Немачкој налазе се између осталих и ова здравствеиа наређења, на која наше учитеље и местне школск е одборе иозорне чинимоа) Рад светлости: да се на школским собама отвори што више и што већих и што виших прозора, и то само с једне, с јужне и најслободније стране, — да се седишта тако ставе, да светлост деци с леве руке долази, а више ни с које стране, — да се нрозори, када би кроз који падала зрака сунчана деци на артије и књиге илатном застру; — да се табле као и дуварске таблице и слике тако нрема ирозори ставе, да присен не пада с њих деци на очи.

*) По Џ. С. Миљу „п другим најновијин и најбољим писцима" израдпо јс А. ВасиљевиК своју догику, која је изашла издањем и штампом државне штамиарије у Београду г. 1873. У.