Школски лист

— 348 -

која су непажњом или иначе осакаћена, — те би и ирва и ова друга имала да, норед првих знаља из књиге, изуче но један или и више заната, које узмогну према свом телесном иедостатку. Даље предлаже г. Васил»евић, да се од свију манастира одузму земље и да се општинама уступе на повремену отнлату. Манастирима иак задржало би се само трлико земље, колико им је нужно ради практике пол^опривредне школе и домаће потребе. Новац од продатих земаља манастирских уиотребио би се на образовање духовног Фонда, иа кога би свештенство оба реда добијало своје издржање. Подаци, који се имају у рукама, јасно сведоче, да богате шуме, ливаде, вотњаци, виногради и т. д. манастирски изложени су случајности и доносе користи онолико, колико воље и вештине има онај, који рукује с њима. Може се одсечно тврдити, да је сувише не знатна корист од оваквог као до сада руковања мапастирским добрима. С тога је природно желети, да се монашка лица ослободе бриге по њих не угледне, а по државу не корисне, те да добију занимања, која ће душама њиховим говети, завету њиховом одговарати, а друштву од велике користи бити. Најпосле обраћа г. Васиљевић пажњу архијерејског сабора и на Богословију. Крајње је време, да се иста тако преуреди, како би се знанствена страна у њој узвисила на већи ступањ. (*Земаљска учитељска задруга у Кџањској) изјавила је у својој главној скупштини жељу, да се укину једногодишњи учитељски течајеви као не довољни, да се на учитељским школама не постављају само проФесори, него норед љих и практички учитељи, наиме са грађанских школа. Установа сунлената, као што је сада има у учитељским школама, проглашепа је за шкодљиву. Најпосле се нризнала потреба, да се кандидати учитељства не уче само теоретички, него и нрактички у водењу званичних сииса.

КМШШН ПРИКАЗИ. 38. Српски архив за целокунно лекарство одељак други књига осма 0 школским клуиама од дра Јарослава Кужеља. Београду у државној штамнарији 1880. 8° с. 67. Образовање, игго га даје школа својим питомцима, било би од слабе, јер краткодобне вредности, кад се она не би старала, да развијајући дух не оназади тело. Модерна педагогика сматра заиста за једну од својих најважнијих задаћа, да одржи еуглаеност између тела и духа и идући за том цељи нодигла