Школски лист

— 88 —

само у малој мери, а по характеру Инда не може сс ни очекивати, да ће се народ икад заузети за оснивање школа, којима је крајња цељ нромена обичаја и верозаконих назора учењем енглескога језика и уводењем у европску књижевност и знаност. Поједини урођеници и градови хвале вредна су изнимка, али у осталом је све, што се гаколом зове, или неносредио основано од владе или постоји једино због додатака и штипендија из јавних каса. И саме сеоске школе стављају се радо због нотиоре иод надзор иншпектора и надучитеља, те је сваком годином све мање учитеља, који само сричу, а незнају течно да читају; од 50,000 учитеља у Бенгалској добише г. 1857. само њих сто сведоџбу, да се могу унотребити као учитељи. Сад ће бити у Индији свега 50,000 школа са подруг милиона ученика, хпто није ни 1° 8 становништва, 1\це дакако приметити ваља, да полазење школе пије обавезно. Једва 3"|„ мушких знају да читају и гшшу, а међу женскињем су те вештине највећа реткост. Школска управа има да се бори са необичним тешкоћама. Децу из презрених каста не пуштају често учитељи у школу, да не изостану деца брамана и других виших каста; у већим градовима постоје за таку децу засебне школе. Наука о моралу тамо је исто тако важна као код нас верозакона настава, јер хиндуизам дозвољава врло нрљав начин живота; али мука је, да се саставе читанке, у којима нема ништа, што се неби могло сматрати као мржња Хришћана на индске религије, а нритом да ипак чувају од лажи и обмапе, да упућују моралном животу и да су лено гшсане; носледње је у толико теже, што су подобни индски сарадници још ретки. Од учитеља, који су образовани у енглеско-индеким семинарима, плаше се, да ће проказати, ако се што противузаконо збива у селу" те их се у почетку клоне. Најтеже је Инду, да пошље своје кћери у школу; власти морају да употребљују најсмешнија средства, да победе ту општу одвратност; тако се поклањају при делењу награда девојчицама од две и три године, ако су из отмених породица, књиге као признање, што их је отац дао том нриликом донети у тнколску дворану. За старе индске владе училе су да читају само бајадере, које нринадлеже храмовима и које морају тамо да читају песме;кћери брамана плаше се, да ће их јавно мнење ставити упоред са тим озлоглашеним бајадерама, ако што науче. Ипак се губе по мало нредрасуде бар у оним породицама, где су се оцеви образовали у новим школама; девојачке школе се множе и све се више полазе.

ПИСШО ИЗ ПНРОТА. ИГтовани г. уредниче! Одавиа мишљах већ јавити Вам се и из ових удаљених крајева српских, у које дођох по сопственој вољи и жељи ; али школски нослови до сад не дозволише ми то. Но држим, да се поред свег тога ни сад одоцнио нисам. 0 долазку мом у Пирот и у ове крајеве не држим за нужно /а Вам сада пишем. Пирот, околина и школе му нека буду за сада иредмет моме писању. Варош Пирот лежи на убавој нољани, коју просеца река Нишава.