Школски лист

— 259 —

позван је, да тпто прс оде у Вел. Гај, да примп своје место. Усљед тога преда г. II. Т. резигиацију на своје досадаље место, па које је одмах и стечај расписаи ; ствари, што их је имао, (он је човек ожељен) распрода и већ је бпо на скоку, да се крепе у Вел. Гај, а петом му стиже отуд званична бурунтија, која је сувише характерпстична, а да је целу не саошптнмо : „Госиодип учитсљу ! Ево вам на зпање дајемо, шта се са овом пашом чесном конзисторијом збило. „Наш Г. Владнка није код куће, већ је у меадију на кунатпло, па се сједница и без љега свршила, и то овако : у место Г. Владике заступао је пречесњејши Г. Протопресвитер Ф. Трапдафиловић и о нашој ствари закључише са Г. Митом Долгом Школ. РеФерентом овако: да пошто код нас прнвремени одбор постојп, то да се као што је и паређено од чеспе конзисторије још месеца Јупа скупштина нова изабере, иа да се ови исти ваши Атестати т. ј. свију кандпдата, код скупштине поднесу, и скупштина да једног кога оће изабрати. „Даље оћемо и ово да вам паговестимо, да се овај наш учитељ нривр. здраво јако узда даће да буде он изабрат, а он као што знате да никаква права нема, већ је он занатлија т. ј. шустер, мајстор, родом из избишта граи. а на против, никаква екзамента са децом пије до данас показао, а служи у нашој општини од Новембра м. 1880. год. и све до данас, па евога улази и у другу школску год. то је на жалост нашу, а српску ногрду, да код нас толика плаћа иде, и све у залуд. „Сотим г. учит будте уверени, па ако вам је могуће да би могли ви дигод боље за ову ненраведну ствар извидити, као што сте ви прави учптељ, а не које како, то би добро било, а ми можемо опет, ако то Бог с нама. — Има сваки човек не само један пут. Примте поздрав од сл. општ. У Вел. Гају 21. Августа 1881. год. Јаков Мандич Привреми Председпик. Ж. Пајић перовођа." Тако сл. општина уз философски Финале и ноздрав одказује г. П. Т. његов избор, јер има иогодпије лице. Каква недостојна сигра са учитељем ! Ко ће да накнади штету г. П Т , што ју је усљед тога имао и ко му може зајамчити, да ће моћи сад да добије друго место ? Па није то једини случај у нашој школској самоунрави. Ко је пажљиво пратио у овом листу извештаје о седницама школског савета, могао је видети, како су тако више учитеља лишепп својих места, што су оиштиие не-