Школски лист

— 261 —

ХУШОР У школи. Ол Владимира Красића. Живот је човелији борба без нрестанка. Еолико беда и невоља мора човзк да ире.метне преко брижне главе своје за краткога живота свога! ПрелеКедш ли .мислима и најсрећније доживљаје своје, наилазимо на многе жалосне момепте, који нам загорчашс баш какав сладак залогај. Отуда опа песникова реч : „Чашу меда још шпш не нопи, што је чашом жучи не загрчи (П. П. Њ.)." Али „чаша жучи иште чашу меда," те, често иута, иза највеће невоље дође нам срећа из ненада. — А шта нам најлакше може да замедља живот? Шта нам у тренутку може да разбије бригу и разведри намргођепо и поозбиљено чело, да нам развуче за уздах приправљена уста? Без сумње хумор. — Он се у животу људском нојављује у ртшоликим облицима. т 1ас се нојави у каквој досеци, доскочици или пословици, час опет у загонеци, несмици, питалици и тако даље ; а где год се нојави, свугде нађе захвална друштва. Хумор је људски другар од иамтивека. Док год устраје весеља и радости. туге и жалости, не ће никада бити оскудице ни на изразима за њих. А веселити се с веселим, тужити с туз:;ним, тешити ожалошћенога — на та нас дела свзта наша православна вера позивље. Кад погледамо у ирошлост, видећемо, да је хумор био мио гост и код старих класичних народа, јер га находимо и у њиховој литератури, где чини двоструку службу: развесељава срца и гади народу рђаве навике. Тако је у Грчкој живео између 427. и 388. год. нре христа Аристрфан , који својим шаљивим играма. исмеваше мане својега времена. Знаменпто су му дело Облаци. Ту се излажу подсмеву соФисте и њихова школа, иа и Сократ, који се, веле, и сам слатко насмејао, кад је гледао сцеиу, у којој он долази. Код Римљана налазимо многе, који се бавигае хумористичком књилгевности. Сиоменућемо само ТереиЦа. Његове шаљиве игре врло су радо читане но школама кроз цео средљи век. Умр'о је од жалости, што му јеаморе нрогутало 108шаљивих игара.—У средњем векује чувен Вокачио , .рођен 1313. Од њега је Лесипг иозајмио ону прииоветку о три прстена у своме Натану. — Још чувенији је Сервапт • он се родио 1547. год. У битци код Лепанте изгуби леву руку, иадне у руке корзарима и, ослободивши се ропства, дође у св >ју постојбину, где се посветио песништву. Њзгово мајсторско дело је Дон Кихот, које је пуно драгоценог хумора, те ће још многе у најбоље расиоложеље доводити. Највећи драмски иесник епглески, а и светски, Шексаир, рођен 1564. — био је омиљен свуда и свакоме, особито краљици Јелисавети, као што су му и дела омиљзиа са својих бистрих пошалица. Знаменити представници немачке хумористичке књижевности јесу : Фиишрт , говорник Абрахам де Санта Клара, Жан Иаул н многи други. Од ироизвода свежег хумористичког правца особиту иажњу заслуж.ује Поа Амис. То је пиз новела, у којима се приповеда, какве враголије може један нопа да тера. Ево једног иримера. У Паризу пријави се на двору и каже, да уме врло лепе слике да слика; али само их мож е