Школски лист

— 262 --

видети онај, ко је законито рођен. Краљ му даде једпу велику салу и новаца, колико је заискао. Амис је добро јео и пио, али није ништа сликао. Кад је дошло време, да слике прикаже, искуне се сви дворани у сали, и Амис почне краљу тумачити редом слику за сликом; а овај, и не видећи ништа, хваљагпе скупа с краљицом и осталима вештину Амисову — сви, да како, из страха, да не би изашли на срамотан глао, е су незаконито рођепи. Сад да пређемо на српску хумористичку књижевпост. Овде нас нонајпре сусреће шаљивчина Мат. Ањт. РељковиИ , рођ. 1732, са својим свуда нознатим Сатиром ; у тој књчзи сатир нева Славонцу, оштро га корећи због његових рђавих обичаја и навика; а после опет отиева Славонац сатиру, иобијајући га и износећи лепоту земље и боље стране народног карактера. Та је кљига више иута ирештампавана, а радо се чита и данас. — На крају прошлога века светле послови ФилосоФа српског и пијонара новије срнске књижевности, Доситија ОбрадовиИа, рођ. 1739., коме остаје велика и трајна заслуга у сва времена, што је високу пауку и вечне истине умео изнети пред свој српски народ у гростој дикцији и прикладном хумору, — који готово сва дела његова провејава, — ирема природи народа нашега, те је и то био један узрок, да се Доситијева дела тако брзо, као на „крилима ветровчм" проиесоше по српском свету, утичући благотворно на образовање и поиравак народа. Доста је да номепемо његово дело „Живот и нрикљученија." Колико дивотпих поука о васпитању налазимо у тој књизи; а фини хјшор је у њој она спона, која читаоца мило веже за ту књигу, док год је не прочита. Ко ће икада да забсрави опу енизоду из његова школовања у Чакову, ону „чемерну Формулу," кад му је учитељ грчког језика повикпуо: „ноложи!" ТБегово ударање оштром сатиром на празноверице и немар за просвету пародну помиње и песма, да је знао „Рашибават' унииија мраке, Ругати се пуком сујеверју." Отац народног позоришта и народне драме је Ј. Ст. Лоаови/Г. Лажа и паралажа, Тврдица, Зла жена и Покондирена тиква, не ће никада остарити, остаће свакад драга лектира и стару и младу. — Једна од младих снага, што даваше леие наде за хумористичке послове, беше раио нреминули Коста ТрифковиИ. Поелови су његови свакоме добро познати. — Знатне хумористе, што, на радост нашу, данас живе, јесу: др. ЗмајЈован ЈовановиСх и др. Илија ОгњановиК —■ Абуказем. — 3. Ј. Јовановић, кога је нре десет година Ст. Новаковић у својој „Историји сриске књижевности обележио као првог хумористу, развио је тако обилат и изврстан рад на иољу хуморист. књижевиости, да му треба тражити пара и у страној књижевности; то нам сведочи „Змај", „Комарац" и ето сада „Стармали" и „Певанија", из које сетимо се само несама: Билдуиг и Славе у Дангубовг^. — Абуказем пак није мање срећан у вицу и свежем хумору. Његове „Шетгбв ао Новоме Саду " читаће се с највећом насладом, док год читалаца устраје. У вештини се хумору такође поклања велика пажња. Осим хумористичких слика, н. нр, оних, шго ее већ цо многим бољим кућама у де-