Школски лист
— 341 —
се у имућнијим породицама ноклања тедесиом бдагу деце. Чистота је тако рећи луксус, јер стаје времена и новаца; ни једно ни друго немају они, који морају од Јутра до мрака да се зноје за насушни хлеб. Трећу реченицу могли би, а да се не огрешимо о истину, и овако да искажемо: „Недостатци слуха расту с разредима" уместо „са годинама," н тада имамо пажње достојну иаралелу оном, што су лечници очију нашли за растећу кратковидост у старијим разредима, нарочито научењачких школа. Др. Вајл се потрудио, да истражи и узрок тим нађеним недостатдима слуха. У том погледу нашао је он ово : 1) бубна опна пробијена са гнојењем код 2°/ 0 деце; 2) запушачи од лоја из ушију или њихово постајање (бележени су само они случајеви, где је нагомилани лој нокрио већ добар део бубне опне) код 13% ; 3) стражњи набор код скоро б°/ 0 Не треба ни помињати, да многи оболели ни не слуте да какав недуг имају и да већипа није никад иотражила лечника. Зацело су многа деца, која рђаво чују, сметња у настави и терет за учитеља, који их сматра за непажљиве и по томе ш њима постуна ; а сама та деца кад виде себе запостављене и да их неправедно руже, изгубе новерење и вољу за науку и тако поникне из телесног недуга трајна сметња добром успеху наставе. Зато је онравдан савет дра Вајла, да се дете, које је увек непажљиво, испита, какав му је слух. По нашем мнењу доприноси доста слаблењу слушних органа код деце и претерано јасан говор, да не кажемо дерање, које је уобичајено у мпогим школама, исто као што и превелика светлост шкоди очима. Где је у једној згради више разреда, на се човек налази у њој, добија често утисак, као да су око њега собе, у којима су затворени бесомучници. Из овог кратког извештаја види се, како треба велику нажњу посветити ушима како у школи тако и у породици. И ако ће жеља ученог испитаоца, да учитељи у почетку сваке године исиитују слух ученика, јер се то да извести лако и брзо, засада још већином остати без одзива, то се ипак смемо да надамо, да ће саопштена вест дати и на другим местима повод сличном исиитивању, што би било веома корисно. (8с1т. ћЈг^.) ИЗБШТАЈ о раду учитзљске скупштине округа потроварадинског у Земуну дана 26. 27. и 28. Сзптембра 1881. (Свршетак.) Уторак пре подне известиоц трећег питања г. Иван Тунић доказао је психолошки да су опетовнице за децу нужне, да је нужно да деца стечена знања опетују и но могућству прошире, но да је то у дапашњим опетовницама усуирот и марљивом раду учитељском и настојаУању од стране власти да се онетовнице уредно нохађају немогуће постићи и то с тога, што је време за наставу кратко, што се примају деца која су тек I. или II. р. свршила, шта више и така која у школу ни ишла несу (особито шегрти), што опетовнице немају наставног нлана одређеног и што нема потребних и сходних књига за њи. По томе је навео шта је најнузкдније да се у сеоским, шта у варошким опетовницама предузима.