Школски лист

— 26 —

Дпуго средство за даље сбразоваље учитеља су н аборовп учитељсии. Држимо да нам не треба ни наглашавати какав задатак имају оваков:1 зборови. Том приликом би се разна начела изменула и донунила. гледе васнитања и обучавања, тада неби из вида смели изгубити ни само нитање друштвено. Тако нпр. да се упознамо са свима нашим наредбама и уредбама, државним као и других конФесија, шта више и других народа; даље којим би се начином наша трговина, занатлиство и земљорадња нашем народу омилели. Имали би на таким зборовима поглавпто рептавати питања, како и којим начином да васпитавамо и обучавамо, поред тога главно би било још и то шта треба да учимо и на то главну нашу нажњу да обратимо. Замислимо учитељске зборове такове, где ћемо се скупљати не да се еамо видимо, него зато да се учимо, да назоре своје једни с другима мењамо. Будимо сви неизоставно на сваком таком збору и пазимо највећом пажњом па оно, што би за наше даље образовање служити могло. И све ово да постигнемо, велимо, и опет велимо: учимо и непрестано учимо ! Али нођимо даље! Будимо чланови такових друштава, којима је задатак ширити просвету и нодпомажимо их и материјално и морално колико нам год силе наше допуштале буду. Да ли има лепшег звања, него што је наше ? Са мирном савешћу и спокојством душе слободно могу рећи, да нема. Да ли има још који члан друштва овако отворену пољану пред собом, где толико може урадити за благостање људско, за срећу свога народа, за утврђење своје свете прадедовске вере, као ми? Нема нико више. Трудимо се да ово и делом потврдимо. Ступајмо у живот међу свој народ: радимо у школи нашој неуморним трудом и самопрегоревањем ; образујмо разна друштва по општинама, којима ће цел бити напредак човечаиства ; оснивајмо народне читаонице и књижнице; подижимо певачке дружине и учимо их нашем дивном и умилном црквеном и народњем певању, чиме облагорођујући своју, облагорођујемо и душе свога милог народа; држимо јавна читања и предавања; искорењујмо сваку сујеверицу, која служи на рушење наше св. вере а не на утврђење; унознајмо народ нам са грађанским правима као и са дужностима; учимо и радимо и дан и ноћ! И напослетку: живпмо са сваком аородицом у ои-штиџи у највеКем саоразуму. Ово је нужно прво због самог васпитавања и обучавања деце, које добијамо од истих, а друго и са гледишта нашег самог интереса. Ако ми будемо неку посредну улогу играли између дома родитељског и школе, то ће нам и васпитавање и обучавање у многоме олакшано бити и са плодом труда нашег бићемо подпуно задовољни. Даље нужно нам је пазити и на само наше понашање, јер и оно ће да буде свуд од великог уплива. Прегнимо свом снагом на то, да нородицу и школу гато већма једно другом зближимо. Покажимо се и с те стране таковима, какове су-