Школски лист

— 38 —

Разуме се, да је сутра-дан цела школа (којој је Аиа ирииадала) отпратила до гроба покојницу. Пак да видимо шта се оваковим постунком постизава. Позната је ствар, да су сви учитељеви напори јалови, ако га ученици не љубе. Да у својих ученика задобије љубав, мора их и сам искрено љубити; искрену пак и истинску љубав од вештачке и привидне уму деца и да разликују. Учитељ, који искрено своје ученике љуби, он е саучесник у њиховој радости и жалости и ту се ученици увере о учитељевој љубави, а има ли згоднијег тренутка за изјаву тога саучешћа него што беше овај оиисани случај ? Осим тога, негује се овим начином хришћанска љубав, која треба да загрева њихова млађана срца: да узмогне љубити другога као себе самог. Па и родитељи ученика приступиће корак ближе учитељу, а тим се начином ствара могућност да завлада љубав, склад, хармонија између родитељског дома и школе, између те две куће васпитаонице. III. Драги иријатељу! Питате ме, ко овде звони на ђаке јутром и после нодне и жалите се, да Ви то сами морате радити, јер школски нослужитељ неће. Код мене ствар у томе стоји ево овако: Од школ. послужитеља то и не тражим, јер су ови јадници код нас ио сели наплаћеии са 15 ф . годишње, пак би грехота било захтевати, да ту но цео дан про нусте зарад звонења и дворења учитеља и деце. Ја зато сваког понедељника после 10 сати у одмору, који траје 10 минута, одредим по два ђака на дан за звонење и то овако : један из старијег (III. и IV. разреда) а један из млађег оделења (I. и II. р.) звоне у уторак, друга двојица у среду и т. д. до понедељника. То наређивање иде редом но скамијама једног и другог оделења, а ако је који ђак ту своју дужност неоправдано занемарио, каштига му је та, да ће га ред прескочити, кад опет до њега дође, а то му је доста. Зашто но двојицу наређујем, сетићете се и сами, јер се један може баш оног дана поболети или другим разлогом од школе изостати, а друго, да се млађи уз старијег за раније учи и сате познавати, на и звонити. Таџо радим већ толико година, и код мене је увек у нраво време звоњено ; док су две четврти на кули куцнуле већ. они за уже. Више од два ђака не смеју никад звонити. Мене је томе научило моје искуство. Ви сте дакако млад учитељ, али док бољег начина не пронађете, нридржите се овога. Пак да Вам одговорим и на друга нитања. У оном времену од 10 минута наредим истим начином и за сваки дан ио две „редуше" девоЈчице, којима је задаћа, да раније у школу д< ђу и ту прашину побришу са учитељева стола, столице, с ормана и ирозора, да воду унесу и т. д., а осим свега тога наређен је за сваки дан но један „старешина", који нази на ред. Ово је ученик или ученица IV. разреда и сваки старешина задржи свој редни дан кроз цео месец дана, а тек онда је иромена, т. ј. сваког првог у месецу наређујем, или ако хоћете „наименујем" другу петорицу. Старешини је задаћа: да свога дана раније у школу дође, да пази јесу ли редуше свој посао љуцки обавиле, јесу ли звонари за времена стигли; кад је нужно, помаже у чему редушама; пази даље да