Школски лист

— 92 —

турни развој српског варода, а у земљи иосејао је зар и мржњу међу два братска крвно сродна народа. Он је убио сав оиштински самоуправни живот и благотворни уплив општине и цркве на школу, а на место тога увео је државну свемогућпост, државно мандаринство. Уређивање својих школа автономно је право српскога народа и он је то право скоро два пуна века правно и закопито уживао. Таква права не уништују се нигде у правним државама. Па ни IX. законски чланак од г. 1868. није наша влада дала нровести кроз наш земаљски сабор нити га је узаконила. Начин увађања новог школског закона изазвао је код Срба утисак, да је такав поступак небратски. Нанредна педагогија исповеда начело емандипације школе од цркве и из установа новог школског закона види се истина, да је то начело при стварању истог за углед служило, али нрименом тога начела у ирактички живот народне наставе погрешно је схваћен смисао тога начела, те је исто и криво примењено. По томе кривоме назору изведена је стварна деоба и разлучење школе од цркве, а то несме да буде. У иравославном народу српском тесно је скон ан црковни живот са животом народним. За српску децу ннје с тога довољно да уче само катихисис, него учећи се старословенском језику и писменици морају се још веџбати и у читању молитава и псалмова и у црковном нојању. Те предмете не може ко други да иредаје, до једини учитељ, који је за то у препарандији приправљен. Религиозно васпитање дечије може се постићи само у правцу и духу засебне кон®есије, а образовање дечије, ако неће да се растопи у празну апстракцију, мора се предузети у духу и правцу народнооном. То нраво има сваки народ да захтева, па и српски. Сада се у злогласним комуналним школама међутим избегава у настави и сваки сномен српског имена. Истина да школски закон даје неко привидно ираво конФесијама да оснивају своје школе, али је оно у практици сасвим илузорно. Пошто сетако грубо изиграва и оспорава ираво српског народа на своје школе, не прима говорник нрорачун за подлогу специјалне дебате. — Дру С. Димитријевићу одговорио је одсечни предстојник Вончина, да је садањи школски закон праведан и да стоји на висини равнонравности конФесија, а мане се могу налазити само у начину изваћања. — И др. Јован Суботић навео је у свом говору приликом исте дебате, како садањи школски закон не одговара нотребама земље, јер не поштује права вероисповести. — 21. марта предстали су Срби посланици бану и нотра,жили су ревизију школског закона, у које име да се сазове анкета, која ће срнске жеље саслушати ; још су захтевали, да се постави код владиног наставног оделења реФеренат за српске школске и црквене ствари. Бан је одговорио, да је ревизија школског закона већ наређена, тражена анкета ће се састати, а подуздано је обећао постављање српског реФерента. (Вудаиешта .) Министар просвете сазвао је био конФеренцију школских надзорника, да се ш њом посаветује о уређењу учитељских школа. Г. министар исказао је своју'намеру, да се уз све ирепарандије заведу интернати и већина конФеренције одобрила му је то. Пошто нема толико средстава, да се одједанпут отворе свуда интернати, то ће се они постепено заводити а почеће се одмах идуће школске годин е код препаран дије у Баји. (Како воле сраски језик .) У бившој великој реалци, а сада гимна-