Школски лист

нују гдекад и у самом заводу. То бива ређе у Шведској, н. нр. у Еребру, где се за храну и стан плаћа месечно око 25 круна Велике народне школе у Шведској приватно су дело народа. Држава даје таким школама са једногодишњим течајем 2000, са двогодишњим течајем 3000 круна годишње нотпоре, али нема никаква уплива на организацију и управу тих завода. Школарина износи око 60 круна Велике народне школе имају мало где своју засебну зграду, него изнајмљују потребне дворане у обичним кућама. Постоје и пет женских великих школа. Школска година завршује се јавним испитом и изложбом, а учитељи држе популарна нредавања. Занатлијске школе основане су у Шведској још за Карла XIV. Надзор вад истима поверен је особитом иншпектору именованом од државе, која их заједнички са крајевима издржава. Овде онде иостоје занатлијске семвнарије за учитељство народних школа. За развиће занатлијске образованости у Шведској не старајусе само друштва, него и нриватна лица, прилажући стотинама тисућа на уређење занатлијских школа, које израђене ствари и продају. Део продајне цене припада ученику, а местимице и учитељу. Средње школе у Шведској реФормоване су г. 1859. ио немачком узору. Садањи седморазредни заводи, у којима годишњи течај траје 36 недеља, или су класички или реални. Најнижа три разреда снојена су ио начину наших реалних гимназија. Потпуно разделење тих завода изведено је у последња два разреда. У реалном оделењу не учи се ни латински ни грчки; у класичком оделењу само је латински језик обавезан, с грчким се ночиње у предпоследњем разреду, где је узгредан предмет. Гр чки уче само будући теолози и филолози. Свеучилишта нису смештена у главним местима, него као и у Немачкој по мањим градовима. У Шведској постоје два свеучилишта, у Лунду и Упсали. Само лечничка школа налази се у Штокхолму. Свеучилишна омладина не иознаје пијаначке задруге немачких штудената. Онасескупља у покрајинска друштва, која имају различне цељи. Особито се одликују шведски штуденти невањем у збору. Првога дана месеца маја, кад се у Шведској слави празник нробуђења природе, збратиме се поједина друштва примајући узајмице пријатељско тикање." ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (■Загреб .) Приликом буџетске расправе у сабору држао је др. Стева Димитријевић, застунник румскога среза, 14 (26.) марта говор о народној настави. Жестоко је осудио школски закон од г. 1874, којим се није гледало на целисходност наставе, већ се њим терала шовенистична нолитика страначка. При реФорми наставе, која је била заиста иотребна, требало је установити само ваљани државни надзор и државну заштиту, а погрешено је, што су се иореметили стољетни одношаји у школи, који су срашћени са животом нашег народа и његовом правном самосвешћу. Школски закон онемогућио је религиозно васпитање све, а поглавито српске деце. Он је из школе истерао народносну азбуку и тиме је спречио кул-