Школски лист

— 180 —

пука, дотле живи и народ. И нема насиља несноснијега, него које отима народу насљедство, остављено му небројеним поколењима умрлих ираотаца. Узмите народу све — и опет ће до свега да дође, алн узмите му језик, неће га већ вшне никад створити ; и нову отаџбину може себи народ да подигне — али језик нпкад. И кад се човечија душа грозн убијства појединога, иролазнога човека, шта би тек осећала, кад би се нападало па живот вековне, историчке особпосги парода, тога највећега дара божјега на земљи. Погато је тако језик најпотпунији и најверпији летопис душевног народног живота од векова, оп је уједно иајвећи учитељ народа, који га је учио тада, кад није било још књига, ни школа, који поучава парод до краја његове историје. Присвајањем матерљег језика ирисваја себи уједно свако ново иоколење лако и бсз муке плодове мисли и осећаја хиљаде предидућих иоколења, која су се или већ давна распала у прах у отачкој земљи, или која можда нису ни живела на обалама Рајне и Дњепра, него гдегод на подпожју Хималаје. Све, што су гледала, што су искусила, проосећала и промислила она небројеиа ноколења нредака, даје се детету лако и без муке, тек што је смотрило светлоет божију, и дете, паучив1Ии матерњи језик, ступа с бесценим силама у живот. Дете, учећи се матерњем језику, не учи само уговорене звуке, него сиса душевпи живот и снагу са груди његових. Матерњи језик открива му природу, како то неби могао ниједан нриродоиспиталац; ои упознаје дете са стањем људи, који га окружују, са друштвом, у ком живе, са његовом историјом и тежњама, да ниједан историк неби могао тако да учини; он га уводи у народпу веру, у народиу иоезију, да тако неби могао да учини ниједан естетичар, он му најпоеле даје такве логичке појмове и назоре ФилосоФСке, какве му заиста неби могао дати нпједан ФИЛОСОФ. Ако развитак детета није насилно задржан, онда опо говори већ у петој или шеетој години свог века сасвим течно и нравилно матерњим језиком. Расудите, колико је потребно знања, чуства, мисли, логике, на и ФИлосоФије, да когод може да говори какав стран језик тако, као што говори матерњи језик споеобно гаестогодишње дете! Јако се вара, ко мисли, да дела у детету ири том освајању матерњег говора само иамтење. Ниједна намет неби била довољна за то, ; а се усаде не само све