Школски лист

— 181 —

рсчп некога језика, него и еве могуће везе и промене њихове. Никако, сампм памтењем не може да се научи нпједан језик. Језик, народом створеп, развија у души детињој ону еноеобноет, која у човеку речи ствара, којом се човек разлнкује од жпвотиња: језнк развија дух. (Наставиће се.) ИЗ ШШСКОГ ЖИБОТА. IV. Кад човек хоће правично да оцени данашњу школу, онда то мсзке једино постићи сравнењем стања јој данашњега са оним нре десетак и више година. Посљедице и успех иза школина рада ваља да се огледају у народњем ж воту, те рад школин не пружа никакве особите момектане користи. Корист је та условљена и у изглед стављена самим радом, а од каквоће рада зависи и каквоћа користи, берићета. Али су људи ипак пронашли начина, како ће тај рад још за његова трајања просудити, То чине приликом иогодишњих и годишњих испита. Ови испити били би код разумног становништва и у свеснијим школском опћинама носве излишни, али су оии за наш простији свет баш нужни, јер се том згодом наш човек увери, да није оно мало крајцара г , школарине" бацио у мутну Марину, а друго, он се том приликом и наужива, слушајући где му синчић декламује Краљевића Марка, или рачуна о продатој рани и унапред узајмљеном новцу, на кратко, где му синчић идеално живује живот оца свога још у млађаном детињском добу свом. 1 1овек стручњак иосматраће ове исните сасвим са друге стране, а нгго је најглавније, оцениће тим начином и учитељеву снособност. Лајику је то немогуће. Ја сам памеран да овом приликом опишем један такав иснит, који је двојако оцењен, а обдржаван је у једној сеоској школи у Крајини пре неки 12 годипа, дакле у добу, кад је тамо сабља владала. Представите себи старца од 60 годила у одугачком на струк капуту, тесним рукавима, са високом огрлицом, озбиљна погледа а ногурених леђа. сиромашна да неи»а што но веле „ни петка за душом" то вам је мој стари колега учитељ К. Зграбисмо свој учитељски „жезал" Ј ) иак пут под ноге — на испит у село Б. млађем нпшем другу Д. Што се материјалнога нашега стања или — ако је слободно рећи благостања тицало, били смо један другоме равни у целој оној сатнији (компанији). Сваки је уживао плату од 5 ф . 25 н. месечно, уз нешто жита и кукуруза. У томе дакле нисмо један другоме завиде: и, а та једнакост нодржавала је слогу и искреност између свију нас учитеља оне сатније. Села беху наблизо и за */ 3 сата ев > иас већ на исниту у Д-кој школи. Иснитна комисија беше: неколико сеоски главара и поручик А. Овај беше часник админисгративне струке у сатнији, ч .век млад, образован а но народности Чех. Исиитивање је отпочето са веронауком, Деца одговараше мехапичпо — течно. Ручна књига беше нознати катихизис од 1774. годипе. И читање пође истим путем, али у то доба беше већ овладало мњење, да школа и природне науке пеговати мора. И наш млади колега пређе у 1) Тако је он звао свој штап.