Школски лист

— 182 —

разлагање читанога комада, пак се сврати у природне науке и то сасвим иреким путем. Од једаред запита дете: Како се зове највећа тица на свету? Ној. А најмања? Колибри. У које царство ирироде снадају ној и колибри? У царство животних. Дође даље до закључка да се природа дели на три царства и то: на царство животних, царство растјенија и царство ископајемих. А како се зову науке, које о тим царствима говоре ? запита он. Зоологија, ботаника и минералогија — одговори ђаче. Г. норучик му примети на немачком језику, да је то сувише пак шта више и непотребно деци. „Кет МИе, с1ав втс! сНе Ап&п §8 §гиш1е Лег На1иг1ећге" — одврати мој млади колега. Поручику не оста друго него поломити оружје и поклонити се педагошком ауторитету. Код писменог рачунања задао је од прилике овакав један рачуи : Један ведетржац куии 685 пари волова, пар по 268 ф , шта је платио за све волове. Деца радише множеније, а производ изнесе суму са којом би човек могао скоро читаво оно сеоце са учитељем заједно купити. Писање беше ириличпо, то показаше испитни прописови, који стајаше свакоме на углед. Општински се главари чудише огромноме успеху учптељева рада а поручик беше незадовољан. Наш колега није био нразна глава; он је свршио нешто латински школа, а почео је учити и богословију, но зао удес направи га учитељем, ваљда су га „богови проклели." У његовој школској општини, која једва бројаше 50 кућа, не беја више од једпог слабог трговца, чија основна главница за трговање једва да је достизала 20 ф . а он (учитељ) деци рачуна трговање на стотине хиљада Фор. ! Види се да је слабо рачунао на месне и пределне прилике. По свршеном исниту а кад се људи разиђоше, говорасмо му ја и стари колега, да се је он јако пребацио са његовим радом. Аја, он ни осолит! „Та ваљда нећу деци говорити о врапцу и шеви; то ће она и сама научити, ал о ноју и колибрију никад ништа, ако им ја не речем" вели он. Тако занешен појави се и данас по декоји младић у првим годинама свога службовања, по су ови ретки; а дао би Бог да је овакових радина у учитељству мање него ли оаза у пустињи Сахари. Г. В. учитељ.

ШВИЛА ЗА ЖИВОТ. (Из прича Соломонових.) II. Страх је Господњи мржња на зло. Никпква несрећа неће задесити праведника а невад.алци ће се напунити зла. Страх Госнодњи додаје дане, а неваљалцима се године прекраћуј у. Ко држи закон, благо њему! Ко се узда у богатство своје, пропашће ; а ко праведника помаже, тај ће се прославити. Немаран у послу, брат је распикући. Вредна ће рука господарити, а лења ће довека сиротовати. Ко затире своју кућу насљедиће ветрове, а безумиик ће служити мудроме. —