Школски лист

— 183 —

Мрзке су Господу лажљиве устне ; а који говоре истину, мили су њему. Ко чува своја уста, чува своју душу; а ко не иази на своје речи, тај ће пропастн. Ко одбацује наставу, немари за своју душу; а ко слуша савете, бива разуман. Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље. Боље је мало са. страхом Госиодњим, него велико благо с немиром. Бољи је залогај суха хлеба с миром, него гомила поклане стоке са свађом. Ко ходи с мудрима ностаје мудар, а ко се дружи с безумницима постаје гори од њих. Мудар син весели отца, а безуман је жалост матери својој. Паметап пази иа своје кораке. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. Благослов је Господњи на глави ираведника. Добар Ке човек нримити милост од Госнода Бога, а неваљао ће зло проћи. Праведници ће уживати своје богатство на многа љета, а неваљалци ће брзо нропасти. Грешнике ће снаћи зло, праведници ће добро Цроћи. Очи Божије гледају на сваком месту; оне мотре и зле и добре.—■ Ко ствар разуме, томе пде напредак, и ко се у Бога узда тај је срећан. Срце ваља да право мисли, а Бог ће човеку управити стопе. Сладкоречиве људе светина радо слуша. Лене су речи саће од меда, сласт души, и лек телу. Мила су цару уста праведиа, праве речи љуби и Госнод Бог. Срце мудрога разумно управља његовим устма, и уснама његовим саобштава знање. У страху Госнодњем је поуздано ухвање, и ко њега има, деци 1>е својој оставити најпостојаније благо. Далеко одстоји Бог од неваљалих, а молитву праведних чује. Ко пази на реч, иалази добро, и ко се узда у Бога, благо њему. Одговор благ утишава гњев, а реч нрека иодиже срдњу. Боље је бити понизна духа с кроткима, него делити пљен с охолима. Од охолости бива само свађа, а који примају савет у њих је мудрост. Страх је Госнодњи упутство к мудрости. Жртва неваљалаца мрзка је Богу, а молитва праведних пријатна му је. Пред пропаст иодиже се срне човеку, а пре славе иде смерност. Охолост долази иред ногибао, и гордељив дух пред нропаст. Карај сина својега, докле има надања, и на погибао његову да непрашта душа твоја. Укор тншти разумнога већма него лудога сто удараца_ Ко милује свађу, милује грех.