Школски лист

— 202 —

детету. Она су нрсизв А ди шгве Фантазије — пуна слика, које гу замепиле какву мисао, која ваља да се занамти. Но доста је у њима и чудних и необичних слика Фантазијиних, које баш због те сво]е необичности веома упливишу на дете. Чудна ова слика срета га на сваком кораку, па је многим понављањем остала нага и неизмењена, или — ако се доцније нешто и ногубила — жива ју је Фантазија онако дотерала како се њојзи свидело. Ако је осећај био угодан, она га је улеишала, а ако је неугодан, она га је наиравила још неугоднијим. Дете је у прво доба свога детињства слушало многу причу о крилатоме коњу, овај је са своје необичности повукао на се пажњу, те није могао са овим прећи у заборав. Касније је исто дете слушало причу о Рељи Крилатићу и његовом вранчићу како му помаже у јунаштву. Његову ирву у свест враћену слику Фантазија је дотерала и нешто иолепшала, прилагодећи је новој: крилатоме јунаку дође и коњиц крилат, да буде њега достојан. У свест је ушла нова слака, која је налик на ону, што се тамо негда находила, а сад честимице ногубила. Фантазија је учинила своје, она је нотражила ирву, те је нрилагодила новој. Ова је слика породила у души угодно стање, она ју је задобила за се, иобудила је тежњу за срађање с њоме. Страшно лепо породило је у души узвишено. Као што би лепо волео и миловао, тако ће се узвишеном клањати и поштовати га. Уверили су га можда о Тодоровим коњима. Слика му се ирва изхерила, од обичног коња са крили залегло се у свести неко чудовиште, тако страшно и ужасно, као што му је и јунак Само по себи гадно породило би у души мржњу, и тежњу да га од себе отклонимо. Страшно гадно родило би у њој ужас. Као што би гадпо достојно нрезирао, тако би се њега гнушао. Гнушање за лако пређе у страх, који тек зрелије доба може ца излечи. Но ако га није можда дуго иекуство са свим разуверило, то ће ју ирва сродна иредстава ионово пробудити у свести ма у нечем и измењену, док многим понављањем не очврсне и не ојача. Ако га они, што су крај њега, на које се може да поузда, иотпомажу у његовој заблуди, онда му разуверење неће никако ни доћи. Да би моћ уображења детињег на добар пут управили, вал>а се за рана клонити свега, што не подиже дух горе на домак иајвишег бића. Али пошто је ово поготово немогуће, особито у оним приликама, где дете мора да долази у додир са елементима, који неће на то назити, и који баш иротивним правцем дух му упућују, то га треба супрот тога добро наоружати, па тако тешко да ће нгго дотицају његовом наудити моћи Имајући на уму, да ће дете доћи можда у такву прилику, да ће чути можда и онаква бенетања, као што су Тодорови коњи, вештице, вампири, морије и тому нодобно, нећемо иропустити, да га у нечем и за то спремимо. Овом ћемо одговорити : 1. Вежбањем чула, особито спољашњих, и то у првој линији вида и слуха. Но пе треба ни сразмеру губити, да не би можда сила уображења отела вођак. Очигледним поематрањем ствари дете се уцознало са околином, а