Школски лист

201 -

давања што лакше и боље схвате. Данас наочигледпост заузима прво место у фколи. Како деца своја знања добијају представама, мора се учитељ старати, да се већ добивене представе још боље утврде, тавне и сумн.иве расгисте а нове добију. Кад учитељ оће да учи, мора знати колико је децу већ научио и како ће круг дечијег зиања још и даље раширити моћи. Школским шетњама се то све може ностићи, јер оне дају прилике ученику, да много види, много пази и много искуси. У школи се ири наочигледној настави употребљују: елике, предмети, примери и т. д. Но све ово не може да задовољи ученика као живи пример. Док у школи с муком разгледа у слици представљен какав нредмет-— само да га себи што боље представити може, дотле му школске шетње ноказу.ју тај нредмет у истини у свима нриродним му облицима. Данас ннр. води се у некој школи разговор о „одјеку." Сирома учитељ све силе употребио само да деци што боље и верније представи ту иојаву. Па шта мислите колико је успео? При репетицији осведочио се учитељ, да су једва два три учени. ка нешто мало схватила ; но и ови немају чиста појма о томе. У школској шетњи штеди се учителзев говор, а узвикнуто неколико пута више ће показати деци шта је одјек него читава широка и дугачка учитељева предавања. Деца ће својим сопственим ушима чути одјек, а то много чини Има добро уређених школа, које су са свима училима и сликама за наочигледну наставу снабдевене: паипаккоје због свакидашњег монотоног предавања, које загушљиви и покварени школски ваздух, једноличност с} г тицаја с учите.љем и науком, све то умори школски живот и ученика, те овај слабо пази на учитељев говор. Код шетњи ће напротив под оживљавајућим упливом друштва и заједничког иосматраља и слабији ученици том приликом што се учи запамтити; а то с тога, пгго том свечаном приликом види и иосматра прави предмет и новодобивени утисци дају му нове снаге и воље за будући школски рад. Где може ученик боље видити и упознати земљу, њиву, ливаду и шуму, ноток, биљку, какву животињиду и исконине, видокруг и много друго ако не иа месту, где се све то налази ? Сва у школи добивена знања овде се опетују, рашируј^ и утврђују.. (Свршиће се.)

Са ирвом пробуђеном свешћу у детета веома бујно напредује Фантазија. Она је од кориоти ио детиње развијће, само јој треба дати добар иравац, да не би ношла странпутицом. Наш Доситије сравњује дух детињи са воском, из којега се могу веома ласно да граде разне ствари и добре и зле, које временом све то јачу чврстину добијају. Па шта више поспешава тај преобраћај него Фантазија. Фантазија је пратилица разума, она помаже, да се апстрактни појмови што очигледније ирикажу ; а ови се најбоље казују згодном причом, која је и најближа души детињој. Добре приче много доприносе, да се духу њиховом даде доб% правац. Оне не само да захвате корена у души детињој, него га носле кроз цео живот прате.

ФАНТАЗИЈА Ш ИЗВОР ИЛШМ.

Из мајчиних устију народна причања долазе прво у уста