Школски лист

— 200 —

ШКОЛСКЕ ШЕТБЕ. Педагсшка расправа. (За награду.) Мото : „Природа је најбољи учитељ." У посдедње време слабо се шта писало о школским излетима у природу. То — но школско васнитање — врло важио питање као да је предато аабораву. Тек лаие, у бр. 9. овога учитељског листа, наниса наш вредпи књижевник и нријатељ школе и учитељства г. М. II. уводни чланак нод насловом: „Водите децу у иоље," у коме се вешто изнаша вредност тих излета. Тај чланак упутио је и мене, да носматрам с иедагошког гледингга те школске излете и да видим, шта они и у колико доприносе школском васпитању. Нећу да губим времена и да одузимам места овоме цењеноме листу голим речима пего ћу непосредно да пређем на моју расправу, којој сам дао наслов „Школске шетње." Неда се опорећи, да још и данас има доста велики број учитеља, који са својим ученицима кад-год предузимају школске шетње, само што ови то чине више забаве ради и зарад окренљења дечијег здравља, избегавајући при томе недагошку као главну цељ тих шетња. И оваке шетње не могу се осудити, јер доириносе бар нешто здрављу дечијем, те ако није другчије боље и оваке него никакве. Али има доста учитеља, који не нредузимају шетње ни ради забаве, правдајући себе тиме, да деца и без тога нађу себи забаве. Овако умовање је без основа и неупутно ! Кад строго расмотримо школске шетње, одма ћемо видети да оне не подпомажу само васпитање, него шта више унапређују и саму школску наставу. Сви знамо из искуства, како је човек у отвореној природи весео и расиоложен, груди му се надимају од природних красота, а дух му на ново оживљује и за рад снособнији постаје. Па као што је то осећање код одраслих, исто тако је и код мале деце. Ове су шетње као нека привлачна снага, која приближује учитеља ученику и обратно. Они ностају један према другом новерљивији, искренији и одапији, што је све од велике важности но васпитање и наставу. Као што при свакој, тако и при овој управо рећи живој настави мора се учитељ напред добро приправити. Он мора за извесно знати куда и на коју страну ће ићи; мора даље бити на чисто с тим, шта ће на лицу места с децом нредузети. При шетњама нека су ученици весели и живахни ; озбиљност и усиљеност мора се уклонити из тога младог друштва, јер у противном случају неће бити одушевљени и заузети за шетње. Живахност и радост одржаће се, ако учитељ донусти певање за ту прилику у школи научених песама, нриповедањем моралних прииоведака, бајака и погађањем задатих загонетака. Но у неким извесним околностима мора владати озбиљност и строгост (дисцинлина) и то кад се иде кроз место и код заједничке радње; јер тек не могу доиустити, да се у смеју и шали може што добро и темељно научити. У данашњим наиредним школама иде се за тим, да ученици пре-