Школски лист

— 219 —

вијална младеж заражена онаким духом тако зване „отранке нрава", та већ хоће од себе да даје нолитичне маниФестације и нарочито се немило из.јављује у демонстрацијама против Срба. Против тог опасног духа издала је земаљска влада под 1. јуна т. г. наредбу на сва средња училишта' у којој препоручује учитељским зборовима, да га „како у целокупном његовом правцу, тако и у нојединих појавих иобијају свом строгошћу, али мора жељети, да ту строгост учитељски сборови узмогну и пред самим собом оаравдати освједочењем, да су и они учинили своју дужност." (ЈПколски батаљони у Француској.) Декретом од 6. јула 1882. дозвољено је свима јавним школским заводима, како основним тако и средњим, и свима савезима јавних школа, који броје 200 до 600 питомаца у добу од 12 година и више, да из својих ученика образују шкоиске батаљоне зарад гимнастичког и војничког веџбања за сво време њиховог бавлења у школи. Сваки школски батаљон добиће од министра јавне наставе нарочиту заставу, која ће се сваке године држати у оном разреду, ког су ученици у току године добили најбоље белешке од војничког надзорништва. Сваки батаљон, састављен из четири компањије по 50 деце, стојаће под зановешћу главног инштруктора и инштруктора-ађутаната, које ноставља војничка власт. Ови батаљони биће оружани лаким иушкама, које ће имати сав механизам садање рЈ.тне нушке, само неће моћи да дају ватру. Ученици иреко 14 година моћи ће да учествују при веџбању у нишанењу нарочитом школском пушком. Школски батаљони могу себи да удесе униФорму дозволом министра јавне наставе. (Београд .) Како јавља „Пр. гл. свршила су ове године учитељску школу 23 учитељска кандидата, од којих 1 је из Херцеговине, 1 из Босне, 1 из Старе Србије, а сви остали из Србије су. КМЖШИ ПРШЗИ 11. „ Славенски Ааостоли Кирил и Методије и истина аравославља." Поводом римског аокрета у 18801. год. иротиву иравославне цркве нааисао Др. Никодим Милаш архимандрит и арофесор богословије. Задар. Печатња Ив. Ђодиијке 1881." Ово је подпуни наслов врло важне и брижљиво списане нростране књиге, коју је недавно на свет издао учени и вредни бранитељ св. православља Др. Никодим Милаш, којом књигом желимо читатеље Школскога листа овом приликом укратко упознати. Књига се та састоји из предговора ХХУШ.; из простране расираве 1—373 и из додатка. У предговору иисац нам красноречнво описује како православна црква живећи својим обичним животом у највећој тишини ступа путем, који јој је Спаситељ нацртао, и како она већ скоро хиљаду година слави успомену елавеноких првосветитеља Кирила и Методија, а особито славе успомену ту православна славенн, зато што су их они духом Евангелија просветили, што су им показали колико се блага за њихову народност у православљу чува, што су ебиховој иародно-славенској књижевности темељ положили, што су их леној ћирилици паучили и што су их међу изображенима народима на угледно место ставили. Тај значај, што за Славене имају Кирил и Методије познаје добро Рим, и хоће данас њиме да се за себе користи. Изгубивши сву важност на западу где је толико векова владао римски престол, нророкује он сада Славенима, као народу чилом незараженом западњаштвом, да су они позвани, да живе, да напредују и