Школски лист

— 215 —

Од школе нису ии једног часа иреко целе године изостали приправници ирвог разреда: Бошко Поштић, Лазар Цвејић, Милан Коњовић, Милан Печеновић, Никола Јанковић и Никола Кашиковић, и прииравиик трећега разреда Милош Бандић. Од цркве ни једаннут неизосташе приправници првога разреда: Лазар Цвејић, Милан Еоњовић, и Никола Кашиковић и приправници другог разреда Сима Манојловић и Стеван Калуђерчић. Ни једнога часа школског нису пропустиле преко целе ове године нриправнице I. разреда: Даница Пејићева, Марина Поповићева, Милева Радакова, Олга Ракићева и Со®ија Живковићева; прииравница II разреда СоФија Косанићева, и принравнице III. разреда: Милева Костић ва, Милева Плавшићева и Теодора Кришанова. Од цркве ни једанпут нису изостале приправнице I. разреда : Марина Поповићева, Милева Радакова, Олга Ракићева и СоФија Живковићева; приправнице II. разреда: Ангелина Гепргијевићева, Милева Ардељанова, Наталија Суботићева и СоФија Косанићева, и приправнице III. разреда: госпођа Јулијана Миловићка, Милева Костићева и Милева Плавшићева. У Сомбору, 6. Јулија 1882. II. Ђ. ВукиКевиИ, срб. учитељске шкоде сомборске управитељ.

ШКОЛСКЕ ПШЧ&Е. Педагсшка расправа. (За награду.) (Свршетак.) Код школских шетња треба колико је могуће освртати се на све школске предмете. Врло ће корисно бити унутити ученике, да ноједине нредмете сравњују изналазећи једнакоот на и разлику између сравњених иредмета; нека даље сами изналазе узроке различитих нојава као и ових посљедице, што ће све доиринети учвршћењу дечија мишљења, Као свугде тако и овде треба се чувати нретераности. Света је дужност свакога учитеља, да што боље испита и уиозна индивидуалност својих ученика. Па баш напротив мало је данас учитеља, који би испитивао унутрашњи свет свога ученика, да би по томе могао знати ученикова добра и зла својства, његове тежње и обичаје, на потоме да доведе до цељи рационалног васпитања. Мали је данас број учитеља, који би исиитивали узроке, с којих му неки ученици рћаво у науци успевају; други су тако рђавог моралног владања, да заслужују казни. Свему томе узрок је сам учитељ; па док се он не поправи неће му то учинити ни његови ученици, ма их колико казнио! Неопходно је дакле нужно свакоме учитељу, да своје ученике скроз и скроз позна. Док се до овог унутрашњег нознавања у школи теже долази, дотле се код школских шетњи то врло лако постизава. Овде влада међу децом слободан дух, живахни су и весели, играју, иевају и слободно се разговарају, те без икакве притворности одају сами себе и показују се какви