Школски лист

— 216 —

су. Ту ћете видети нестаганог и немарног, тромог и размаженога биће и но гдекоји што но веле „суфтилни." Ту ће вам се даље показати, који је кавгаџија (свађалица, брзница), љутит или благ; ту се може најбоље видети како деца једно спрам другог иоступају; шта један о другом мисле и говоре, шта о својим родитељима, о своме учитељу и другим људима; иа по томе онда учитељ нека управља своју радњу. Школске шетње подижу и учвршћују моралност код младих ученика. Кад се из загушљивих и уских школских зидова ступи у отворену и веселу природу, то се у сваком ученику неким тајним инстинктом буди чувство леиоте. У сред природних лепота поред веселог разговора нануни се дечије срце пуно милине и леиог осећаја, те се најзад излива у песму, која захори у славу онога, који је све то тако дивно створио и уредио. Под овако благим утисцима дете се радо разбира за све, што се око њега налази и буди му се жеља, да позна све предмете, које почиње погатовати, и нази да нипогато какву биљчицу или животињицу не иовреди, те на осиову тога неће тражити забаве у кинењу и мучењу животиња. И релиђиозпо осећање подиже и утврђује школска шетња. Дивни изглед залазећег сунца, умиљно прижељкивање славујево, благодарна песма к небу уздижуће се гаеве побудиће малога ученика да запита, ко је то око њега тако лепо уредио? Из неколико учитељевих речи дознаће, да је то дело непостижног и милостивог Бога, и оно ће то занамтити, те ће свагда се сећати и погатовати небеснога творца! При посматрању каквих знаменитих развалина, ученици ће с највећом пажњом слугаати историју тих споменика; срадогаћу ће слушати дела јуначких предака, и у њима ће се да занали љубав према својој народности, а и према својој домовини. Неумрли педагог Амос Коменски мање је уважавао „усмено," а јако је препоручивао „васиитање радњом." Нигде се тако не буди воља и жеља за радом као код ових шетњи. Ту се иружа деци прилика, да могу самостално радити. Задатак је школе, да децу васпита за живот, а то ће се постићи само тако, ако их приправимо да буду радени. Овом приликом задати посао мора ученик да обави на темељу заједничког споразума, и за тај свој посао одговоран је целом друштву. Ту се даје обавештај да човечанство као и појединац може постојати само поред рада. Предочиће деци зле посљедице код онога човека, који не воли да ради. Послови при шетњи могу бити различити, тако се може дати неколицини, да измере какав простор; ширину и дужину какве њиве; да што израчунају, нацртају и т. д. Тим и другим сличним ноступцима развићемо у детету жељу за радом, те ће касније у животу тежити за корисним и целисходним радом. Често ће учитељ имати у своме друштву и такове деце, која нити волу друштво ни радњу, него увек траже самоћу. Добар ће учитељ све и сва унотребити да изнађе томе узроке, те отклонивгаи ове гледаће, да ученика доведе до веселог расноложења и да га животу поврати. Пре но што завршим, жељами је, да сви сложно прокрчимо пута школским шетњама; пођимо што чешће с нашим ученицима у отворену природу, завиримо у њене дворове, уђимо у мирисни врт, у зелену, с