Школски лист

— 217 —

шарним цвећем окићену иољану и у хладовиту шуму, јер нрирода је најсавршенији учитељ! ФАШЗШ КАО ИЗБОР ПЛШМ. (Свршетак.) 3. Не треба ни једну прилику нропустити, да се не покаже стварни облик уображене ствари, као и природан ток њиховог постања. То чини Русо са својим Емилом, кад му ствара постепено гадну обра.зину. При томе га још вежба, да ствари посматра са природног гледишта, да се не гади жабе, гато је њезино тело необичније од тиде. Овакво поступање и самог ме је утврдило. Ево случаја : Бејах нешто ражљутио своје челе, те ме две убодоше усред звезде, да ми сво лице отече, особито горња половина, да ми мал' не склони очију, У близини мојој беху два детета, једно у кући моје сестре, која беше гошћа, а друго у суседству, дете мојега кума, које ме често ноха:ђаше примив се уз скут сеји својој. Мој нећак, и ако није био већи јунак играо се мирно уза ме, и на иитање: Ко је ово ? одговарао је: ува (уја.) А да видиш чуда, кад ти дође моје кумче, за мах га ста дрека, кад га ја позвах, ни да се осоли, а на питање: Ко је ово? ни сљеде, ни хтеде рећи: тум (кум.) Учиних нокушај : поклоиим рупцем чело и очи, да ми остаде мање надувен део лица. Кумче ми се само смешаше, али ипак не усуди се прићи. Нисам онда даље расућивао, те се на томе сврши. — Па зашто да је то тако било? Деца, која једва неколико речи знадоше говорити, па тако разан утицај? Мој се нећак играо у крај мене, иа је нратио моје постенено надивање, те му није ни овај последњи облик дошао са свим необичан, по што се упознао са природним постанком његовим. Моме кумчету је дошао овај изненада, па га је за то ирестравио. Овај случајни догаћај дошао ми је пре читања Русова, и довео ме на ту мисао, да се страх лашље ностепено сузбија. Знаћах једног поодрасног ћ ака , к °ј и се бојао рака, па и мртвог, и ие могох му доста наказивати, да нема основа та његова плашња. Шта сам радио? Узео сам комад куханог рака, раскинуо сам на најмањи комадић, па кад сам се уверио, да се њега не боји, узео сам већи и већи, а да сам даље иошао, и да сам имао свега при руци, би га потнуно излечио од те плашње. 4. Мрак је поспешан за стварање слика у опште, то је узрок, те склапамо очи, да би нам слика јаснија дошла. У овом часу и слике Фантазије су нам јасније, те нас са своје необичности плаше. Кад се обикнемо мраку и слике ће нам ностати обичније и мање страшне. 5. Као што оно при васнитању у оиште утиче околина, тако је и у овај мах. За то се треба својски старати. како би мало по мало искоренили свуколику предрасуду у њој. Имајући све ово иа уму, не треба помислити, да Фантазију треба са свим сузбијати. Не, напротив њу треба неговати; јер би без ње остала мртва сваколика пријатна уживања, што нам их пружају лепе вештине. И но децу су ове не само пуно занимљиве, него имају и великих заслуга; оне уиитомљују нарав њихову, оне им уливају љубав и тежњу за оним, што је чисто и чедно, лепо и љунко, нлеменито и узвишено. Светозцр АрсенијевиА.