Школски лист

— 349 —

2. Мехапично читање у II разр. 3. Граматична анализа у 111. и IV. разр. А од расирава : 1. Важност и цељ очигледне наставе. 2. Писмена вежбања као приирема за писмено изражавање мисли. Усваја се иредлог председников. Председник затвара седницу у 3 / 4 1 сах. по нодне. У Дољнем-Ковиљу 15. Новембра 1882. Кузман МилсвановиБ учитељ и известилац шајк, учит. збора.

„УЧШЉ ДА БУДЕ СВЕШТЕНИК/ 4 Повуче се тако важно питање путем овога листа, о коме треба сваки пријатељ и родољуб народне нросвете да размишља а особито законодавци наши. Није нуждно да потежем сваку цртицу о овоме, пошто је то већ г. Коњовић доста ошиирно оиисдо, него уираво указао сам се као одобритељ тога, само са неким малим изузетцима. Ми знамо да међу нашим народом а особито неизобр ^женијем народност н вјера стоји на ова два ступа т. ј. на евештенику и учитељу, па — збиља чудимо се — та два тела с једним духом тако су се удаљили један од другога да нам је тешко појмити. Један исти правац служи им за сејањз просвете у народ. Школа је главно учитељско бављење, али је уз то дужност и свештеника, да на њој дела, црква је пак главно свештеничко служење, али је дужност учитеља да га у њој подпомаже. Посматрајмо по ближе та два тела у унутрашњости, чврсто ће мо држати да су се унрав сјединили, а иосмотримо ли их по сиољашњости морамо се чудити да су се тако далеко одвојили. Ко је данас ближи свештенику него учитељ, а ко јо учитељу него свештеник, па да се доведу у најтјешњу свезу и но спољашњости нуждно је да се из учитељске школе у богословски завод прелази. Садањи начин примања у богословлју неодговара њеном устројству, а морало се одступити, јербо нам је свештенство скоро мањкало, — и који сврши осми гимиазијални разред тешко да ће се носветити сваштеничком чину ако је материјално снабдјевен, него како г. Коњовић изнесе на сриједу. Његове разлоге и предлоге и ја нримам. Само имам да примјетим : 1. Први његов захтев имао би да се измјени овако: да се сви срнскс-народни учитељи примају у богословски завод нод тим условом да прве две године иснит строго полажу а посљедне две године редовно богословски завод нолазе. 2. Даље иаведено је да се примају у богословски завод сви српско-народни учитељи, који су законом пронисане предходне школе и редовно српску вјероисповједну учитељску школу свршили. По овоме нетиче се укупног учитељства српског. Г. Коњовић имао је само пред собом учитељство свршене учигељске школе у Сомбору необзирући се на оста-