Школски лист

— 19 —

сјајпији педагошки створ новога века, нису по својој најлепшој страии што друго него прост идагијат, изведен по устроју иородице , праве оне материнске школе, којује већ наш Еоменски тако живим бојама насликао и тако топло преноручивао. Један од најважнијих разлога за успевање материнске школе је тај, да материнз љубав не може да накнади разум, који је за васпитање нотребан, само са тог гледишта могла би можда ..дадиља" да се предпостави матери. ТТТта из свега тога сљедује? Примерена иедагошка иоука, давана у конкретној форми иод насловом: „ Еако ваља иостуиати са децом у ирво доба живота?"*) сиада у народну школу, и то за девојке, које су у иоследњој годиии школске обавезности. У том добу девојке су доста снособне, да се таковом поуком користе за свој будући иоложај у породици. Прво човечије васпитање можемо да разделимо на три доба : 1. Телесно гајење одојчета, које обухвата нрву годину живота. 2. Нега у доба, док још дете није овладало говором и 3. Васпитање детета до доба док не ступи у школу, т. ј. доба васпитања у нгколи материнској. 0 сваком од та три доба и о но њима условљеном начину васиитања ваљало би посебно да се расправља. Није пак неопходно, да се настава која се на то односи даје као самосталан иредмет ; у много случајева, нарочито по селима и по малоразредним школама уопште било би довољно, да се опире на основу концентрације на осталу наставу наслањајући се ва згодне чланке у читанци. Сасвим друкчије стоје ствари у вигиим девојачким школама. Овде су ученице већ развијеније, и настава која овамо засеца могла би да се даје ако и не систематично и теоријски, али свакако са оном темељитошћу, коју важност иредмета изискује. Обим науке могао би да се предузме у оноликом пространству, као што се чини три образовању дадиља за материнске школе. Разлика би ипак била знатна погледом на то, што ће питомице девојачких школа имати по правилу да васпитавају

*) То доба траје дотле, док не наступи потреба да се раздично васпитају мушка и женска дсца. Тим добом не свршује се истина уплIIв материн, али нрестаје бити тако одсудан н важан као у прво доба жнвота