Школски лист

— 20 —

своју децу, док је задаћа дадиља васпитање туђе деце. ДомаГмост иородична више је него материнска школа. Не заборављајмо поред материнске школе на иородичиу домаЛност , поред слике на први и велеважни оригинал. Не тражимо сјај домаћега огњишта само у његовим салонима и друштвеним просторијама, него се старајме подједнако да подигнемо углед дечије собе, те праве и оригиналне „дечије баштице." То Кемо иости/ш васиитањем васиитачица. Др. Г. А. Линднер. КАКАБ ТРЕБД Д 1 ЈЕ УСПЕХ ШКОЛСЕЕ НЛ.СШЕ ? (Свршетак.) Многи су данас учитељи, који сву своју бригу нолажу на то, да им ученици задату лекцију од данас за сутра науче, или што је још горе, који се само око тога паште, да им ученици на исииту задиве својим знањем и набубаним одговорима присутне слушаоце, те тим себи неку јадну славу стеку; таки — верујте — свашта пре могу бити, само никада добри и прави учитељи. Да и данас има још доста велики број учитеља, који се старају, да им само испити добро испадну, усљед чега уживају неку ташту славу, о томе нема спора. Писац ових редака имао је прилику пре године дана присуствовати на једном испиту у женској школи. Слушалаца је било доста. Девојчице су на питања учитељева доста добро одговарале. Кад је дошао ред на земљонис, ученице су на највеће удивљење присутних у највећој брзини изговарале оне преголеме бројеве, што иоказиваху удаљеност сунца, месеца и планета од наше земље. Из уста малих девојчица сипали су билијуни као најобичнији бројеви! Чуђењу и дивлењу не беше краја, и дотични учитељ тоиио се у радости видећи своју славу, која се на њега слатко осмвјиваше. Али на жалост ово не трајаше дуго ! Ученице су сад требале да покажу своје знвње из рачуна. Задатке, што је сам учитељ задавао решавале су којекако Међутим један од присутних слушалаца ступи ближе учитељу, и замоли, да зада један као што он вељаше — рачун. Учитељ му драговољно допусти и задавач узевши креду у руку, написа на школској табли овај број: 008 и прозове једну од првих ученица да му тај број нрочита. Ова то није могла да учини, ма да је учитељ на њу стрељао очима, а најпосле оборивши главу рече : да она то незна. Овај цример навео сам једино тога ради, да покажем, како има још учитеља, који не раде по ономе начелу да не учимо за школу, него за живот."*) Добар и према своме позиву свестан учитељ никада се неће старати о томе, да му ученици само задату лекцију у одређено време знају, него ће му главна тежња бити управљена на то, да добивено знање буде стална имаовина ученикова. *) Тај нример је г. писац рђаво изабрао. Он ту сам себи противуречи, јер бр. „008" није зацело узет из живота, Ако нема другог чега, онда је непог.ољан суд о дотичном учитељу нренагљен. У.