Школски лист

— 22 —

ОПИС ШОСТЛРЛ. (Сдика из земљописа од Симеуна Коњевића.) Место у коме ми живимо и станујемо зове се: Мостар. Мостар је варош. Мостар је главно место у Хердеговини. Херцеговина је дакле наша домовина Или отачанство. Мостар је добио име своје од моста, који су направили Римљани, док овде није било никакве вароши, него је била римска војничка насеобина или колонија. За време српске владавине, док је Херцеговина била независна, може се видети, колики је био Мостар, кад погледамо град мостарски. Овај је град зидао 1440. год. Радивој Гост, надворник херцега Шћенана. Мостар се ночео ширити. кад су Турци завладали Херцеговином 1483. год. На Мостар су ударали и Млечићи 1694. год., али га не могоше освојити. Данашњи Мбстар јесте једна од великих вароши српеких. Мостар лежи удолини реке Неретве. Средана му је у ждрелу између брда Хума и Стоца. Мостар се иружа у правцу од севера на југ с обе стране реке Неретве. На север и југ од Мостара отвара се пространо ноље. У даљину заузима Мостар простор од 2% километра. Мостар онкољавају у наоколо сама брда и то од истока, севера и југа брдо Столац; од југозапада брдо Хум с иродужењем својим; од запада брдо Цим; од северо-запада брдо Орлац, а од севера продужење Орлаца Становници мостарски по језику јесу сви Срби осим малог броја странаца, Цигана и Јевреја. По всфи су становници мостарски од три вероисповести и то: 1. мухамеданске, 2. православне источне а 3. римске вероисповести. Мухамеданци и римски католици или не знају или из превеликог верског Фанатизма неће да су, ни да буду Срби, него Мухамеданци називају себе Тургџша , ма да је и од хиљаде тешко наћи и једнога који турски зна (или како они сами веле: своју разију, т. ј. турску словницу) а римски католици називају себе по вероисповести крш&анима или Латинима. Нас православне источнз хришћане називају и Мухамеданци и Римљани хригиКанима заразливу од кршћана. Само смо ми православни источни хришћани све до данас сачували своје народно име Срби , којем смо имену верни и неноколебљиви према сваком туђивском насртају и нападају, којега се чврсто и нераздвојно нридржавамо и којим се свагда дичимо и поносимо, јер нас оно живо сећа и опомиње на велику и славну прошлост наших предака. По броју има у Мостару највише Мухамеданаца, којих је тачан број врло ташко и највештијем статистичару изнаћи, јер они држећи се строго верозаконских одредаба све једнако прикривају своје жене (буле) и своју децу; православних источних хришћана има 5000 душа, а римских католика око 2000 душа. Просвета. Отоманска влада није се ни мало старала око народне просвете, за то и нема у Мостару никакве велике школе, него су све саме мале учионице. У Мостару све до јесенас не беше заједничке школе за све вероисновести, него свака вероисповест имађаше своје школе. Тек ове јесени основала је земаљска влада данашњу општу народну школу