Школски лист

- 23 —

за деду свију вероисповести. На жалост, у свима школама које данашња земаљска влада по Босни и Херцеговини иодиже, ради се и пропагандише у духу римском, односно јежовитском и хрватском. Нема у тима школама ни спомена о томе да су становници Херцеговине и Босне ио народности Срби. Мухамеданци имају у Мостару много малих и мушких и женских школа, у којима се уче само читати молитве на аранском језику без икаква тумачења и разумевања, те с тога и немају никакве користи од ових школа. Осим ових малих школа имају Мухамеданци више школа, које се зову медресе и једну школу која се зове руждија и као треба да одговара нижој гимназији нашој. У медресама уче одрасни младићи арапско-турски језик и коран. У руждији учи се турски језик и повесница турска, нешто из земљописа и рачуна. Дакле мухамеданска тобоже нижа гимназија не одговара ни српској народној школи са 4 разреда. Близу 1500 мушке и женске деце мухамеданске похађају своје вероисповедне школе. Римљани имају у Мостару две школе и то мушку и женску, које мало боље стоје од мухамеданских. Мушка школа нема редовних учитеља, него један од Фратара учи децу молитве, читати и писати српски (или као што се сада званично силом хоће да назове босански или земаљски) с латинским словима и мало рачунати. Око 100 мушке деце нохађају ову школу. Женска им је школа боље уређена; у њој се уче до 60 ученица. Ову школу издржава римско-католички бискун ђаковачки Јосип Јурај Штросмајер, а учитељице су у њој сеетре милосрднице. Много боље стоје српске православне народне школе, којих има две, мушка и женска са 4 разреда, прва са 4 учитеља а друга са 2 учитељице. Обе ове школе издржава сам народ нриносећи на ту цел сваки без разлике добровољне прилоге. Иоговарало се да земаљска влада намерава основати у Мостару и гимназију за децу свију вероисповести, пошто сврше 4 разреда народне школе. У Мостару нема никаквих творница, сва радиност ограничена је на просте занате. Израђује се добар сахтијан. Најглавнији производ земаљски јесте мостарско вино, које је због своје ваљаности далеко чувено, само га Мостарци не умеју добро уредити. Такође је чувен и дуван мостарски, само га у иоследње време мање саде, јер су велике дације. Велики део мостарских становника бави се трговином. Како земља осим вина и дувана готово ништа друго не производи, то се и мало што извози на страну. Највише се извози вино у Босну, за тим дуван, коже, вуна, восак и т. д. На против много се више увози у Мостар и то брашно, жито, платна, чоја, шећер и кава, разна иића, разне металне ствари, памук, разне материје за одело, стакло и т. д, Трговином се највише баве Срби нравославни а у носледње време од чести и Мухамеданци, који се осим тога баве још много и обрађивањем винограда, којих је велики број у околини мостврској. Сљедбеници римске цркве баве се поглавито вртарством а негато и занатима. С десне стране реке Неретве у месту Илиџа испод брда Цима извире речица Радобоља, која тече у правцу на југо — исток и код