Школски лист
— 24 —
моста утиче у Неретву. Ова је вода малена, но врло корисна, јер њу разводе на све стране, те топи многе баште; она окреће многа воденичка кола; на њој су многе ступе, у којима се израђују лена ћебета. Срби православне вере имају у Мос.тару две црквз, стару и нову; стара је баш иснред гробља, које је још више мушке школе на брегу Стоцу и посвећена је рожанству Богородичном; нова мостарска црква сазидана је у лепом византијском стилу као и нова црква у Сарајеву, лежи такође на брежуљку између митрополије, мушке и женске школе и посвећена је вазнесењу Христовом. Осим тога има још у здању женске школе капелица посвећена Марији Магдалини.*) Римски католици имају такође лепу нову цркву и једну капелу изван Мостара у Вукодолу, где станује римско-католички бискуп. Мухамеданци имају до 80 џамија са високим мунарама, које дају лен изглед Мостару. Сада се налази у Мостару окружна област и окружни суд и среска област, која је уједно и срески суд. У Мостару има сада и лепих кућа зиданих од камена, које^а тамо има у изобаљу. *) У Мостару станује православни митрополит херцеговачки.
ЈШДЈШ СОЛИ У ВЈЕЛИЧКИ. (Свршетак.) Од комора, које су утесане у 1. спрату, најлепша је капела св. Антонина. Утесана је у стену од соли у готском стилу. Дужина јој је 7.6 м., ширина 6.6 м., а висина 5 6 м. Ова подземна капела ослања се на грдне стубове. Према улазу налази се олтар. У капели је много кинова, који су истесани из ружичне камените соли (Снаситељ на крсту, Мати Божија, св. Антонин, св. Казимир, св. Фрања и т. д.) Сви кипови израђени су врло уметнички. С осталом сбном стеном снојене су само својим иодножјем. При светлости светиљке изгледају сиво, али при већем осветлењу прекрасно се издају. Ружична со, из које су истесани, сада је доста ретка. Рудари праве од ње сатиће, прстење, светњаке, бројанице, сланике, бочице, крстове, мале топове и друге ситнице. Ствари те продају се посетиоцима за спомен. Чист добитак улази у касу за потпору изнемоглих рудара. Недалеко од капеле св. Антонина је пространа дворана, која се зове „Кложа." Међу том двораном и капелом св. Антонина налази се обелиск за спомен, да је ту био г. 1817. цар Фрања I. (Из ноште према славнијим посетиоцима ностављено је у тим рудницима неколико сноменика и нирамида.) — Отуд може да се дође у другу дворану, која јеудругом спрату; зове се Лентов. Подигнута је г. 1750. Доле је патосана даскама и уређена је као дворана за игру. Около сале је галерија за гледаоце красно истесана из соли. Галерија лежи на лепим стубовима. У средини виси красни, огромни лустр. Све је брижљиво изрезано из чисте соли. На дбвски понедељак, 3. јула и 13. октобра сваке године сакупи се ту на четири тисуће људи. (У те дане је у Вјелички велика слава.) Дворана Лентов сматра се за најлепшу. У трећем снрату је место, у ком се нро-