Школски лист

- 52 —

2. Да би онда без сумње и школу марљивије похађала. А кад је ово све у реду, онда је учитељу отворено поље, одрешене руке у његовом послу и онда може певајући радити, како му год срце жели а разум вели. Неће се он онда кроз то (књиге) мразити са дечијима родитељима; школска младеж ће боље школу похађати; учитељ ће свагда гладан и жедан рада бити; та, срце ће му играти од радости, кад год ступи у школу, а она пуна пунцата веселих ђака, никоме ништа не Фали. Ту се онда лаоно може радити све без запињања ; без криарења и кубурења; ту ће заиста онда све тећи складно, у такој ће школи без сумње напредак цвасти. А ђе напредак цвати, ту назадак вене. У Сомбору. Л. Н. МачкиА сра. нар, учитељ.

КОШИТЕТ ГРШТНОСТИ У ПЕТРОШДУ И ЊЕГОБ ОБЗОР РУСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ. (Свршетак.) Пред сваким одељком налази се оиширан уводан чланак педагошкога садржаја. Чланци ти, који заузимају иреко 20 тисканих табака, уиутство су, како ваља предавати нредмете у народној школи. Они су нонајпрво намењени оним учитељима, који су без стручне снреме, и ради би да се вами усаврше, а таквих је но речима комисије већина у Русији. Како је важно да учитељ неирекидно сам себе образује, образлаже комисија овим речима: „Поред свећеника учитељ је на селу главно, ако не једино интелигентно лице; од њега захтевају сељаци свакојаке савете и сваковрсну поуку. Учитељ дакле има, може и збиља благодарно и утиче не само на дорашћујуће, него и на зрело поколење. Ради тога су у Обзору згодна дела за самообразовање не само у педагогици него н у хигијени и пољском хосподарству, као и сниси о сеоским заложницама, које се што даље то више распростиру и при којиМа је обично један од главних послова придељен учитељу." Уводни чланак о педагошком самообразовању народнога учитеља извшао је из пера врснога иедагога С. Ј. Миронолског. У њему доказује писац, како је нотребна народном учитељу уредна снрема. „Оставити учитељу" вели се, „да тек одгајањем деце стече педагошко знање, било би тако онравдано, као и оставити неиекусном лечнику, да лечењем болесника учи истом медицину. Деца се не поверавају учмтељу зарад вежбања, него да их поведе цељи путем правим и безонасним." Даље се износи начин, цељ и извори самообразовања учитељевог. 0 читању, као о првом и главном од тих извора вели Миронолски :