Школски лист

— 54 —

Одена тог спиеа показује, како сматрају Фреблове школице ирви руски цедагози. Да наведемо неколико места из исте: „Гђа Бобровска заузима се за дечије баште; ипак побуђује њено истинито сликање тих завода сумњу, да ли би они и код нас били умесни, корисни, нотребни. Фреблово „баштованство" било је код нас недавно омиљен предмет моде, да, г Наулсон, који страсно пресађује немачку педагогику на руску земљу, основао је нарочито Фреблово друштво, ком је била дељ да прави пропаганду за заграничну педагогику. Али сада је мода престалт, одушевљење је охладнило и настало је доба трезвеног и незаузетог ногледа на етвар Наше „дјетинце," „пријути" и сеоске школе не могу и не треба никако да буду Фребловске са њиховом скрупулозном организацијом; оне морају да буду нростије, више домаће, поглавито пак ближе нашем народном животу и нашим обичајима." Даљи оригиналан производ руске педагошке литературе је Сбирка недагошких списа К. Ушинскога, из које је и нашим читаоцима познат изврстан чланак „Матерњи језик" (Школски лист од г. 1882. бројеви 12. 7 13., 14. и 15.) После Ушинскових списа долази достојно „Сбирка литерарних и педагошких чланака Н. Ј. Пирогова." Са именом тог славног руског хирурга спојено је пробуђење руске педагошке литературе у шесдесетим годинама. Књига његова обухвата 14 тема, међу њима две славне штудије : „Шта хоћемо ?" и „Школа и живот," које су, као што Обзор вели, у своје време имале велики уилив на руско друштво. Исто је тако номена вредан његов чланак „Воироси жизни." За њега каже Ушински : „После дуге и неуморне каријере лечничке, пошто је искусио и европску славу и грозе Севастопољске, изложио је писац свој иоглед на живот. Мало је коме дана прилика да у таквом веку, носле делања, које би тисуће људи узечи за повод да одпочину на лаворикама, изјави тако необичну свежину духа уз толику зрелост мисли и осећаја." Москва је 24. маја 1881. славила недесетољетну усиомену јавнога и научнога делања Николаја Ивановића Пирогова, а 7. децембра исте године умро је тај славни хирург и велики муж братског нам народа рускога Заиста би било вредно, да се што ближе унознамо са тим славенским велеумом, који је јзднаке услуге чинио екзактној науци и практичном животу, који је једнаком ревношћу делао и на недагошком пољу и на ратном завојишту. Далако би нас одвело, кад би хтели да наведемо још и све остале списе, који се у Обзору помињу. Доста је да кажемо да Руси имају већ изврсна дела за све гране педагогике и дидактике. Сем тога преведена су скоро сва иоле важнија дела страних педагога (Бенеке, Дитес, Бем, Дреслер, Бен, Спенсер, Блек, Легуве, Цилер, Коменски, Кер, Куртман, Раумер, Кленке и т. д.) Од недагошких новина оцењене су у Обзору: Народнаја школа, Секја (породица) и школа, Дјетскоје чтеније, Воспитаније и обученије и најпосле Женскоје образованије. Из овога, што смо из првог оделења Обзоровог навели, види се, како је то дело изврстан саветник за сваког, који хоће да се упозна са руском школском литературом. Већ у тоде оделењу надаз« ее много дело