Школски лист

_ 55 —

од велике важности, а колико златних плодова налазе се истом у осталих дванаест одељака ! Та од свију грана руске књижевности била је досада недагогика најслабије обдељавана. (Раес1а§о§хит.) В. Ваничек.*) *) Г. Вацлав Ваничек, учитељ грађанске школе у Јилемници, спада међу најревносније сараднике чешких педагошких листова. Особито је љегова заслуга, што упознаје чешко учитељство са школским животом у Русији. Недавно му је и земаљски школски савет краљевине Чешке изјавио похвално признање за његов благодетан школски и књижевнички рад. У.

још ш-две о пш&у: „учгољ да буде свештшик." (Свршетак.) Врхунац разлагања лежи канда у речма; да је тај учитељски предлог штетан по школу зато, што би онда „школа сасвим ушла у цркву, а томе је оч као свештеник аротиван Очевидно је, да ту невладају чисти и јасни назори. Критичар узима појам школе за истоветан са појмом учитеља, а тако исто ремети и меша појам свештеника с црквом. Управо ту и јесте главна погрешка што често, иа и овде, сву збрку у разумевању ствара. И ако се обично вели: „Какав учитељ онака и школа," то ипак нису исти појмови. Школа и црква јесу оаште народне установе дакле засебне инстнтуције. А учитељи и свештеници само су важни фактори у тим посебним јавним установама. Немојмо дакле мешати појмове и збрку давати, јер свештеник још није — црква, као што и сам учитељ још није — школа. С предлогом се једино то тражи да сиреман Јчитељ може да постане свештеник, ако је достојан за то. Зар би по томе школа ушла у цркву ? Не, никако, то је и сувише јасно. Школа би и даље остала засебан завод, кога само религиозно-морална настава уз цркву наслања и у свези држи. Обе установе остају по том нетакнуте; једпа се у другу никако неуносе, баш ио жељи г. Јосића. А да л' би црква тиме штетовала, у то нам је слободно да јако посумњамо, у толико више, што та уображена опасност није ничим расветљена. Између осталога нала је даље и ова примедба: „да су све до скора учител>и ностајали свештеницима." Још писац наводи како је то било страшно зло, како ое ти људи ноказаше као пуки немариши спрам школе и као грдни себичњаци кад се парохије дочепаше. — Но биће да се и ту г. критичар јако вара. Та ствар не стоји у том облику, у ком се овде износи. Напротив, свима је нозната истина, да су све до скора бивши богослови иостајали учитељима и то још са врло слабом и једностраном сиремом у педагошком ногледу. Били су то људи већином без икаквог знања методике, без практичног разумевања у школскоме послу, а и с теоријске стране тек овлаш „сиремљени." Сва педагогија беше сведена у 2—3 табака рукониса и на том основу добијаху они „квалиФикацију" за учитеље. Владво је дакле баш обратан случај ; а тај пример, што га г. Ј. наводи нико и не памти. Па ако је истина, да је тада тим