Школски лист
— 181 —
Дељеше се оснива на двема напредставама, на садржавању и на деоби. Кад се нита: Међу колико деце могу да се ноделе 48 новч., па да свако дете добије 6 новч. ? онда закључујемо: Од 48 новч. може толико пута по једно дете да добије 6 новч., колико пута могу 6 новч. да се узму од 48 новч., или колико се пута 6 повч. у 48 новч. нилазе, садрже т. ј. 8 пута, дакле између 8 деде. Ту имамо дакле посла са представом садржавања. Али кад се пита: Међ 6 деце имају подједнако да се разделе 48 новч., колико ће новчића добити свано дете ? онда закључујемо: Свако ће дете добити шести део од 48 новч т. ј. 8 новч. Овде имамо дакле деобу, разлагање у једнаке делове. У оба случаја су48 новч. у 6 једнака дела раздељена, т. ј. у 6 пута по 8 новч. Код прве задаће гласио је одговор 8 деце, код друге 8 новчића. Разлика је дакле само у именовању резултата, које опет зависи од нитања. Али одмах овде треба да се почне строго да пази на то, да решење одговара питању. Промењивање представа показивало би, да се при решавању не мисли. Томе треба рано на иут стати и ниношто не дозвољавати регаења као н. пр. ова: а) Међу колико деце могу да се иоделе 48 новч., па да свако дете добије 6 новч. ? Шесги део од 48 новч. је 8дакле 8 деце. Али но задаћи не треба 48 новч да се деле на 6, него на 8 једнаких делова. Или: Међу 6 деце имају подједнако да се разделе 48 новч., колико ће новчића добити свако дете? Једно дете добиКе толико новчиКа, колико се иута 6 у 48 налази. Али 6 деце ие могу да се налазе никад у 48 новчића ; такво решавање је дакле несмисао ! Ове представе треба зато номоћу примењених задаћа да постану деци јасне, јер су у иримени обе Форме једнако оиравдане. Дељење је, чим се тиче броја, који лежи изван таблице множења, већином врло заплетен посао; зато је потребна прилична доза стриљења, да се не пренагли, него да се постепено и полагано прелази са лакшега на теже. Али кад се сретно савладају прве тешкоће, онда је врло много задобивено за доцније случајеве. I. Садржавање. а) Садржавање у кругу таблице. На рачунал>ци се покаже и деца говоре:
1
1
X
1,
дакле
се
1 У
1
налази
1
пут,
2
2
X
1,
п
91
1 У
2
п
2
3 =
= 3
X
»
п
1 У ДО
3
п
3
п
10
10
X
1,
п
п
1 У
10
»
10
„
2 -
1
X
2,
п
»
2 У
2
п
1
п
4
2
X
Г)
п
2 У
4
2
п
6
3
X
2,
п
п
2 У До
6
99
3
91
20
10
X
2,
п
«
2 У
20
Ш
*
Тако се исто ради са трећим, четвртим итд. до десетим редом, иајпре очигледно на рачунаљци и носле у глави. Али пикад се не сме прелазити на нов ред, док се иредходан не зна сасвим сигурно. Код дељења се морају ређати један за другим многл закључци и у том лежм т. шкоћа, коју оно проузрокује деци. Али то не треба учитеља да иоплаши; јер