Школски лист

— 212 -

где од Фебруара месеца нема учитеља православне вере, па нити има ко да у храму Божијем поје, нити да деду у цркву води и у појаљу обучава и управља. Скидајући са душе своје одговорност за немиле посљедице, које могу из ове злоупотребе ироизићи по цркву нашу и њен обстанак, умољава конзисторија пакрачка св. патријарха и архијерејски сипод, да својим моћним заузимањем код в. земаљске владе злу овоме што скорије на пут стану. Ову са жаром узвишеног одушевљења за благо цркве и обстанак православља написану нредставку Школски Савет је са дубогшм тронућем саслушао и једногласно закључио, да и од своје стране, као аутономна црквепо-школска власт, високој кр. хрватско-славонској земаљској влади представку поднесе, да се одклоне све сметње и злоупотребе, које у >Урватској прече развитак и напредак црквене свести и вероисповедпе наставе православне србске младежи, и да се наредбе издаду, по којима ће се у местима, где срби у већини живе, само учитељи православне вере постављати, којима у дужност спадати има: да у цркви читају и поје; да србску децу читању и појању црквеном обучавају; њихово религијозно морално васпитање руководе у цркву их воде и на њи пазе, а да би све то могли чинити,; нуждно је да се катихетама на државним препарандијама у дужност стави, да уз наставу у вери нриправнике уче црквенославенеком читању и разумевању и црквеном појању, без чега неможе нико бити правим и ваљаним учитељем и васпитатељем православпе србске младежи. Епарх. школски одбор у Пакрацу доставља, да је висока кр. хрв. слав. земаљска влада готова нравославној вероисповедној школи у селу Бучју подарити право јавности и одустати од од устројења опће пучке школе у том месту, под условом, ако се у поднешеном наставном плану учине сљедеће промене : 1) да се језик наставни те школе незове србски, него хрватско србски ; 2) да се у тој вероисповедној школи унотребљује одсада почетница и читанке, које је земаљска влада издала, пошто се у овима ништа неналази, што би верско чувство православних вређало и 3) да се у ноднешеном наставном плану неке мање ситнице измену. На образложени предлог г. главног школског реФерента, закључено је, да се по смислу §. 193. зем. школ. закона језик наставни у горепоменутој србској вероисповедној школи има и