Школски лист

— 213 -

одсада „србским" називати ; да се у истој школи од овог Школског Савета одобрени србски буквар, и читанке за други и трећи разред употребљавати имају, а у IV. разреду уз србску читанку за трећи разред да се уиотребљава и хрватска читанка за IV. разред, из које се имају земљописни и повестнички предмети предузимати. Остале приметбе од мање важности, пошто су по наставу користне, усвојити се могу. На предлог Е. Ш. Одбора будимског препоручено је в. саборском одбору да се старом и изнемоглом учитељу тарђанском Василију Дамјановићу, — који већ 40 година као учитељ служи, и којега је отац као учитељ у стари учитељски пензиони фонд 580 Фор. уложио, — годишња мировина од 50 Фор. из старог учитељског пензионог Фонда определи. Осим ових предмета свршени су у истој седници још и други неки текући предмети, а извештаји о иснитима у учитељским и у висшим девојачким школама, за 188 3 / 4 . школску годину са приметбама високоблагородпог госп. главног школског реФерента предузеће се у идућој седници. ШОРАЛНО СТАБЕ И ВАСПШ&Е У НАС. Има у човеку нешто, што га идеалу свом уздиже; има у човеку нешто, чим се поглавито од осталих животиња разликује, а то је: дух, са његовим моћима, силама. Духовитост је особина човекова. Схваћање, памтење, разум, иоштење, правичност, милост, религијозност и т. д. јесу духовне моћи. Благо оном, који ове поседује; благо њему, јер се разликује од осталих животиња, јер је уздигнут свом идеалу човечанском. Но, редак је онај, који је у сваком погледу на свом месту, редак је онај, који сва добра наше духовитости иоседава и по њима се влада. исто тако, као што јс редак и онај, који је снпжен до праве животиње. Средина, нагињући час на једну, час па другу страну царује. Узвишених духовних моћи има тушта, али важност им није једнака. Нема сумње да је узвишена она моћ духа човечија, којом се чине проналасди, којом се може досетити и т. д. али, ако их сравнимо са милошћу, са љубављу, са религијозношћу, опазићемо, да је надмоћ у ових последњих. Оиима се служимо нри иостизавању чулних ствари у реалном животу, а овима се узносимо изнад нивоа обичног живота, своме идеалу. Скун духовпих моћи, које нас тако уздижу, сачињава морал; а онај човек, који те духовне моћи у себи развијене има и но њима живи, јесге моралан човек. Свет није свагда био једнако морално развијен. Зна се да је морал у нређашњим временима био јаче распрострањен но што је данас. Тек, на очиглед од тог доба иоче нестајати морала, од кад је борба за оистанак упозната. И заиста ; ми видимо то нашим сопственим очима: место да се у нама боља страна нашега духа уздиже на владу, ми пуштамо