Школски лист

- 76 —

Затим закљ}'чи г. председник овогодишње скупштинско заседање са врућом жељом. да се и до године срећно, здравт и задовољно опет састанемо. Скупштина захваљујућ на његову неуморну раду кликну : „Живио на корист народне просвете!" У Добровићу дне 7. новембера 1884. 0. ЗјалиК, сжуиштипски иеровођа. СОФША ЧОНИЋА рођ . МИЈИЋЕВА, добрстворка приправничке младежи. Добра ова старица, — установитељка задушбине, о којој је у бр. 16. „Школ. Л." од прошле године споменуто, — преселила се у вечност у недељу 28. Априла у Сомбору у 80-ој години живота свог. Она је за вечити спомен свога јединца из првога брака Станка Пелагића бившег изврстног ученика будимске реалке, који је у Сомбору пре 24 године преминуо, оставила 3000 Форинти као стипендијску закладу за нитомце србске учитељске школе сомборске. По њеном казивању покојни Станко Пелагић пред смрт своју рекао је матери, да би желио цело имање своје оставити на оснивање закладе за подпору србаља ђака; но како је он малољетан умро, и није могао имањем располагати ; то је оно припало нородици Пелагића. Али добра мати Станкова решила се да последњу жељу свог јединца ипак испуни, те је све, што је имала свога, жртвовала цркви, школи и народу србском. По савету свога духовника бившег ироте сомборског, а садањег иреосвештеног епископа темишварског Георгија Бранковића, установила је она горепоменуту стинендијску закладу за мушке иитомце србске учитељске школе сомборске, који се отликују нримерним владањем и врло добрим успехом у наукама а особито у црквеном појању. Осим тога је она 500 ф . оставила цркви сомборској, као закладу за држање службе Божије и иарастоса за душу и спомен сина јој Станка на дан смрти њзгове 6. Октобра сваке године. Обе су закладе грунтовнички прибележене на земљу овде у Сомбору, која је сада имовина г. А. Коњовића учитеља брестовачког. У понедељник 29. Априла уз свечани спровод, при коме су учеств)вали сви приправници и нриправнице са својима нроФсСорима, родбина иокојничина и многи нрост народ, Сћхрањена је ова редка добротворка приправничке младежи на сомборском успенском гробљу нокрај јединца свога. После свршен јг укопног обреда је управ ггељ србске учитељске школе сомборске над гробом покојничиним изговорио неколико речи у спомен и похвалу врле и родољубиве иокојнице и њенога рано преминулог сина Станка, којих ће имена остати вечито записана у споменици србске учитељске школе сомборске. Дај Боже, да пр шер ове просте србскиње послужи за углед имућиим члановима народа нашег, па нека од имања свог ирилажу на подпору сиромашних питомаца србских вероисповедних учитељских школа, који се за службу цркви, школи и народу свом сиремају!