Школски лист

— 67 -

У погледу оних озго поменутих таблица за мерење видности школе као и снаге вида у деце, има их различних. Данас се држе Јегерове и Снелове да су најбоље. По овима треба да је у школи и на најдаљем од прозора месту толико видно, да може дете здрава вида читати писмена бр. 1. Таблице ове могу да начине учитељи и сами по тој прегледалици; ал најбоље је мерило здраво око само, од којег се иште, да на 30 цм. далеко чита најситнија писмена у школским књигама. Мерење ово предузима се од 9—11 часа пре подне и то на 6 метара далеко од прозора. Мерењем овим дознало се, да сеоска деца боље виде него варошка, и нланинци боље виде него они из равнице. Данас се иште од учитеља, да бар два пут у години премере снагу вида у деце, па не само да према томе сву децу која јач^ ночну слабити видом преместе на место видније, и да мање наваљују на њих оним радовима којима се очи јаче нанрежу; него да то одмах саопште и родитељима, да би и ови код куће чували дете, да оним радовима не квари вида и већма, а поглавито и зато, да би за рана нотражили и лекарска савета и помоћи, док није овај најскупоценији дар, вид, сасвим остао умахнут.

ШТА СЕ ИМА РАДИТИ ДА НАШ ШШЕ БОЈБЕ НАПРЕДУЈУ. (Продужење из броја 2.) Уз наставу у матерњем језику учитељ има брижљиво упућивати своје ученике у основима граматике србске, употребљујући ири том строго развијајући наставни начпн а клонећи се сваких научних одредаба и правила за учење на иамет. Деца не требају никакве књиге за учење граматике, него нека их учитељ у говору упознаје са нростим реченицама, па нека такове реченице за углед напише на табли, а ученике нека упути, да погађају, о коме се у реченици дотичној говори, и шта се изриче. Упознавши децу са реченицом простом и њеним саставним деловима, учитељ нека очигледно научи децу познавати и разликовати најнуждније речи. које показују имена људи и ствари, и њихове радње, и речи којима се означава какве су ствари. — Затим се мало помало просте реченице разширују са предметом, означењем, и околностима места, времена, начина узрока, а уз то се уче познавати и употребљавати и остале врсте речи, као и мењање глагола и распознавање падежа код именица и придева. У обште ваљало би да учитељи наши много већу бригу полажу одсада на наставу у граматнци, и на унотребљење разумног и најновијег начина у језикословној настави. Учитељ нашега времена мора исто тако својски и неуморно настојавати, да наставу у рачуну предузима са својим ученицима у свима разредима постепено и развијајућим начином уз